U fokusu - Srbija

Evropski krediti za socijalno preduzetništvo

Evropa je spremna da da novac, 60 miliona evra, za socijalno preduzetništvo i mikrofinansijske institucije. Pod uslovom da Srbija promeni zakon koji bi iz toga procesa trebalo da izostavi banke koje ne snose rizik a skidaju kajmak.

Što su ljudi siromašniji, to su pošteniji i bolji klijenti. Takvo iskustvo je stekao nobelovac Muhamed Junuz, koji je pre desetak godina prvi pokrenuo koncept mikrokreditiranja u svetu. Danas su u Srbiji vodeći ljudi iz Evropske tehničke mreže, koji su preneli iskustva ali i novac za socijalno preduzetništvo.

"Pola miliona ljudi samo u Belgiji koji nemaju pristup bankarskim kreditima koristi mogućnost socijalnog preduzetništva. Plasirano je 2,5 milijardi evra po čitavoj Evropi. Saradnja sa vašom Narodnom bankom je odlična generalno, ali pokrenuli smo inicijativu kako bi kroz novi zakon došlo više novca za te kategorije stanovništva", kaže Horhe Ramirez Puerto.

U Srbiji posluje nekoliko mikrofinansijskih institucija koje pozajmljuju novac na dve godine u visini od 500 do 5.000 evra.

"Mi smo do sada plasirali 13 miliona evra kredita širom ruralnog dela Srbije kako kroz socijalno preduzetništvo tako i kroz mikrokredite. Ako bi se zakon unapredio, mislim da je potencijal za Srbiju preko 100 miliona evra, jer ima mnogo ljudi koji nemaju pristup bankama", kaže Kerolajn Cilikunas iz Agro-invest mikrofinansijskih institucija.

Praksa nekoliko evropskih zemalja, među kojima i naše, jeste da se sredstva za socijalno preduzetništvo plasiraju isključivo preko banaka koje ne snose nikakav rizik za takve pozajmice, a naplaćuju marže.

"U Italiji je mnogo ranjivih kategorija stanovništva kao što su mladi, oni koji prvi put pokreću posao ili siromašni ljudi bez ikakve kreditne istorije, pa ni šanse da dobiju bankarsku pozajmicu. Tu smo mi da kroz asistenciju obezbedimo tehničku pomoć za izradu biznis plana i praćenja kako napreduje posao i novac koji je pozajmljen u svrhe socijalne inkluzije", kaže sekretar Mikrofinansijske mreže EU Korado Fereti.

Marija Doičiju iz organizacije "Evrom konsultansi" kaže da su u Bugarskoj i Rumuniji mikrofinansijske institucije osnovane kako bi se privukao novac iz Evropske unije.

"Banke kroz klasične kredite same prikupljaju depozite i kreditiraju klijente. Kod socijalnog preduzetništva to rade nedepozitne institucije koje brinu o svemu pa im banke faktički nisu ni potrebne", kaže ona.

San svakog socijalnog preduzetnika je da jednog dana postane bankarski klijent. To je moguće u barem 50 odsto slučajeva kod socijalnog preduzetništva, za razliku od početnika kod banke gde uspe svaki deseti klijent.