Tema - Srbija

U Srbiji automobili bez vozača još naučna fantastika?

Automobili bez vozača, koji prevoze putnike „od tačke A do tačke B“, u svetu već postoje i nisu naučna fantastika, dok u našoj zemlji za razvoj takve tehnologije zasad nema uslova zbog nedostatka inteligentne putne strukture i zbog prepreka u vertikalnoj i horizontalnoj signalizaciji.

To je rečeno danas na Regionalnom forumu o trendovima u automobilskoj industriji „Autoforum 2017“, s posebnom napomenom da je reč o izuzetno bezbednom saobraćaju.

Zoran Todorović iz „Mercedes Benca“ kaže da definitivno već sada automobili mnogo toga umeju. Povratne informacije koje dobija od kupaca koji, kako je istakao, već jednu deceniju koriste pomoćne sisteme, poput parking asistencije, govore da su kupci zbog tehnologije postali mnogo relaksirani.

„I taj minut gde vozilo parkira samo, oni već koriste da pogledaju telefon, mejlove, propuštene pozive i čak i oni veoma iskusni vozači govore nam da se vozilo na taj način parkira 'fenomenalno', mnogo bolje nego što bi to sam vozač uradio. To još imamo od stare A klase iz 2006, kada je 'Mercedes Benc' prvi put to montirao u svojim vozilima“, kaže Todorović.

Sama vozila, navodi Todorović, već mogu da predvide situacije, opremljena su nizom radara srednjeg dometa, infracrvenim kamerama, mogu da prepoznaju šta će se dogoditi u neposredno bliskoj budućnosti.

Prema njegovim rečima, ta vozila takođe mogu da prepoznaju svu horizontalnu i vertikalnu signalizaciju, a ne samo to već prepoznaju i kretanja vozila ispred i iza njih, prepoznaju signalizaciju tih vozila, da li je to vozilo dalo pokazivač pravca, uključilo svetla, prepoznaju živa bića, poput psa pored puta, da li je to čovek ili tabla na kojoj piše „svratite u naš restoran“ – i ponašaju se u skladu sa tim.

Vozilo prepoznaje i vremenske uslove, da li je noć, dan, kiša, sneg, prilagođava svoju vožnju tim uslovima na putu. Vrlo je važno reći, navodi on, da kod autonomne vožnje tehnologija već postoji, razvijena je, a čeka se zakonodavstvo, rekao je Todorović.

Zakon: Vozač mora uvek da ima moć upravljanja!

Docent sa Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović saglasan je sa tim da je tehnologija sistema pomoć vozaču, što je, smatra, prvi korak u automatizaciji i prelasku na autonomnu vožnju već tu, ali i da je u Evropi trenutno veliki problem – zakonodavstvo.

„Ono što jeste prepreka autonomnim vozilima trenutno u Evropi, mnogo više nego u Aziji i SAD, jeste Uredba Evropske komisije iz 1958, koja se bavi motornim vozilima, i zahteva da vozač uvek ima moć upravljanja i da ne može nikada da mu bude oduzeta ta moć upravljanja vozilom“, ističe Momčilović.

Nasuprot tome, u SAD i u Aziji, omogućava se da „vozač uvek može da preuzme komandu nad vozilom“, što znači da ne mora da ima komandu nad vozilom.

Smatra da će se to i kod nas promeniti, da bi se ceo sistem adaptirao autonomnim vozilima, ali, kako ističe, ideja je da se na prvom mestu poveća protočnost saobraćaja, da se smanji zagušenje time što će se povećati brzine, smanjiti rastojanje između vozila, jer će vozila komunicirati i međusobno, kao i sa putnom infrastrukturom.

„Međutim, ne sme se zaboraviti da će u prvo vreme biti jako veliki broj vozila koja nisu autonomna, koja neće imati sisteme za komunikaciju sa drugim vozilima i onda će morati da postoje i neki uređaji koji će prepoznavati takva vozila koja ne mogu da komuniciraju sa njima i da im saopštavaju namere“, dodaje Momčilović.

Signalizacija još jedan veliki problem

S druge strane, problem potencijalne autonomne vožnje u Srbiji jeste stanje vertikalne i horizontalne signalizacije, te nedostatak inteligentne putne strukture, koja daje informacije vozaču, odnosno pametne promenljive saobraćajne signalizacije.

„Danas postoji LGS (Lane Guiding System), odnosno sistem navođenja vozila u traci, kako bi vozilo prepoznalo trake i održalo pravac i gde ne može da izađe iz trake a da vas ne upozori. Ako nemate te horizontalne linije, vozilo ne može znati da li se nalazi u saobraćajnoj traci“, kaže Momčilović.

Zato, podvlači, prvenstveno država mora da bude vrlo odgovorna u vezi sa tim, jer se autonomna vožnja zasniva na komunikaciji koju vozilo ne samo da razmenjuje sa drugim vozilima već i sa infrastrukturom. Upravljač infrastrukture mora da obezbedi da ona daje bitne parametre puta, stanja na putu, saobraćaja, a to kod nas, kako smatra, još nije ni blizu ostvarenja.

Prema njegovim rečima, danas ono što svi imaju u vozilima, sisteme ABS, ESP, ASR, tempomat, sisteme koji imaju aktivnu ulogu – svi ti uređaji služe za aktivnu vožnju, odnosno da vozilo preuzme deo odgovornosti vozača i da mu pomaže u obavljanju aktivnosti, naročito onih gde ljudi ne vide preveliko uživanje.

S druge strane, smatra Momčilović, prva ideja svih tih sistema jeste povećanje bezbednosti, međutim, na duže staze može da se kaže da je ideja autonomnih vozila da se prosto poveća produktivnost stanovništva.

„Deo svog radnog vremena provedete na putu od kuće do posla i od posla do kuće i onda, naročito sa modernim zahtevima da stalno budete onlajn, da odgovarate na neke važne zadatke, mejlove, pozive, dok vozite, a naravno da je uočeno da to nije bezbedno i da dodatno otežava zadatak da se fokusiramo na vožnju, i zbog toga je priča o automatizaciji krenula mnogo brže i sada se ide na različite nivoe automatizacije“, zaključio je Momčilović.

Objasnio je i da autonomna vožnja ima četiri nivoa. Na narednim nivoima automatizacije Sve više funkcija obavljaju sama vozila, da bi na četvrtom nivou vozilo potpuno samo obavljalo sve funkcije, dok vozač više ne mora da ima aktivnu ulogu u vožnji.