Poljoprivrednom kombinatu „Beograd“ biće pripojena preduzeća slične proizvodnje, poput Voćarskih plantaža iz Grocke i firme „Dragan Marković“ iz Obrenovca.

Da bi do ovoga došlo, potrebno je da, na osnovu analize stanja u tim preduzećima, baš kao što je učinjeno i u slučaju PKB-a, gradonačelnik donese odluku o tome.

PKB osnovan je radi snabdevanja Beograda osnovnim životnim namirnicama - žitom, povrćem, mesom i mlekom. Od skromnih početaka u močvari Pančevačkog rita, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa u bivšoj SFRJ. Danas ovo preduzeće ima 22.000 hektara obradive zemlje i zapošljava oko 2.540 radnika.

PKB ne može da zadovolji sve potrebe Beograda kada je u pitanju hrana, ali može biti stabilizator snabdevanja Beograda hranom, pre svega mlekom, pilećim, svinjskim i junećim mesom, te hlebom jer ima zasejanih 6.000 hektara pšenicom.

Prošle godine je na zemljištu PKB-a posebno dobro rodio merkantilni kukuruz sa 8,34 tona po hektaru, prinos semenskog kukuruza je 4,05 tona po hektaru dorađenog zrna, a silažni kukuruz je sa 2.400 hektara dao prinos od skoro 40 tona po hektaru. Prinos soje je bio 3,4 tone po hektaru, dok je uljana repica zadovoljila prinosom od 3 tone po hektaru. Izuzetan rod dali su i boranija sa 7,6 i grašak sa šest tona po hektaru. Prinos sena iznosi 9,23 tone po hektaru. Na farmama PKB-a prošla godina bila je produktivna po količini proizvedenog mleka, koja je bila veća za 2,2 miliona litara nego 2008. godine, što je povećanje od 3,6%. Isporučeno je rekordnih 94.700.000 litara mleka.