Poslovne vesti - Srbija

Vlasnici strani, a dugovi državni

Javna preduzeća u Srbiji tradicionalno su na tapetu zbog lošeg upravljanja. Međutim, dva primera iz privatne prakse: „Agrokor” i „Goša”, poslednjih nedelja pokazuju i da menadžeri u privatnim kompanijama i te kako mogu da pariraju direktorima državnih firmi kada je o pogrešnim upravljačkim odlukama reč. Problem je što loše poslovne odluke njihovih vlasnika nisu samo njihova privatna stvar, jer ceh na kraju plaćaju ovdašnji radnici i dobavljači. A njima su, opet, oči uprte u državu.

Ako je prodala firmu stranom vlasniku, može li država da „proda” i radnike? Odnosno, čija su briga zaposleni koji su na platnom spisku stranih investitora? U slučaju „Goše” iz Smederevske Palanke, slovački privrednik Vladimir Por, vlasnik Žos „Trnave”, koja je 2007. godine kupila fabriku vagona, radnicima je ostao dužan 15 plata. Iza njega je ostao dug državi za poreze i doprinose. Kada je pre nekoliko dana potvrdio da je kompaniju za 4,2 miliona evra prodao kiparskoj firmi „Lisnart holdings“, Vladimir Por se ovdašnjoj javnosti obratio saopštenjem. Naglasio je da dugovi „Goše” više nisu njegova stvar, a da je srpsko tržište za njega neprijatna prošlost.

Sa druge strane, i hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”,  čiji su dugovi zatresli ceo region, minulog petka je svoj koncern poverio na upravljanje hrvatskoj državi. Sve što sam radio 40 godina, ostavljam državi, poručio je tada Todorić. U Srbiji, preko „Merkatora S”, „Dijamanta”, „Frikoma”, „Mg mivele”, „Kikindskog mlina” i „Nove sloge”, u okviru ovog koncerna radi više od 11.000 radnika.

Kako u ova dva naizgled slična, a suštinski različita slučaja naša država može da interveniše? Vlada je juče, u slučaju „Goše” donela zaključak kojim se odobrava novac za dodelu jednokratne pomoći radnicima u iznosu od 60.000 dinara. Država je preuzela na sebe i dugove prema PIO fondu u iznosu od 32 miliona dinara. Na istoj sednici odobrene su pare za overu zdravstvenih knjižica zaposlenima, jer radnici ove kompanije, zbog duga koji je njihov poslodavac napravio, nisu imali prava ni na lečenje. Jedan od njih D. M. (57) to je platio i glavom. Na radnom mestu je izvršio samoubistvo i time skrenuo pažnju javnosti na činjenicu da njegovim kolegama nije isplaćeno 15 plata.

Kompanija je dobila novog vlasnika sa Kipra, ali je dalja sudbina firme krajnje neizvesna.

Zanimljivo je da je 2007. godine „Goša” iz Smederevske Palanke dobila titulu najboljeg izvoznika i da se spominjala kao primer uspešne privatizacije u metalnom sektoru. Tu titulu ovoj kompaniji svojevremeno je dodelila Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.

Sa druge strane, kada je o kompanijama koje posluju u okviru „Agrokora” reč, problema u isplati zarada radnicima, za sada, nema. I kada je o dobavljačima reč u Srbiji se ne dešava ništa neuobičajeno, tvrde nadležni. U susednoj Hrvatskoj, na primer, snabdevači su „Konzumu” obustavili isporuke u petak i u Todorićeve maloprodajne objekte stizao je samo hleb. Juče, nakon što je država imenovala investicionog bankara i konsultanta Antu Ramljaka za privremenog upravnika koncerna, dobavljači su ponovo počeli da isporučuju svoju robu, a najavljena je i deblokada „Agrokorovih” računa.

Uprkos tome što javno šalju smirujuće poruke dobavljači „Merkatora S” u Srbiji ne spavaju mirno. Nezvanično, ukupni dugovi prema snabdevačima iznose oko 54 miliona evra. U maloprodaji kašnjenja u naplati nisu neuobičajena ali su veliki dobavljači primetili da poslednja dva meseca, duže nego uobičajeno čekaju na naplatu.

– Imamo poverenja u Aleksandra Seratlića, direktora „Merkatora S”. Ako su brojke koje su iznete na sastanku sa dobavljačima tačne, onda kompanija ne stoji loše. Ono što nas brine je, šta ako Seratlić na primer, bude smenjen. Na čemu će se onda zasnivati naše poverenje da će dugovi biti izmireni. Brine nas neizvesnost i eventualno prelivanje problema iz Hrvatske ovde. Zato je važno da se, zajedno sa Slovenijom, napravi neka vrsta bloka prema situaciji u Hrvatskoj – kaže jedan od velikih „Merkatorovih” dobavljača koji je želeo da ostane anoniman.

Međutim, mnogo veći problem su kompanije „Dijamant”, „Frikom”, „Mg mivela”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”, koje su direktno vezane za koncern.

U Narodnoj banci Srbije, za „Politiku” kažu da zajedno sa vladom, u skladu sa svojim nadležnostima, preduzimaju odgovarajuće aktivnosti kako ne bi došlo do odliva kapitala iz domaćih kompanija koje su povezane u sistem „Agrokor”.

 – U pitanju su aktivnosti čiji je cilj da otklone ili ublaže eventualne ozbiljnije poremećaje, do kojih bi potencijalno moglo doći usled naglog odliva kapitala prouzrokovanog finansijskim problemima u poslovanju grupe društava sa sedištem u inostranstvu koja ima svoje prisustvo i u Republici Srbiji preko vlasništva u domaćim kompanijama – kažu u NBS.

Više detalja ne otkrivaju. Kako je „Politika” već pisala, primeniće se pojačana kontrola deviznih plaćanja. NBS ima te mehanizme, a to joj omogućuje Zakon o deviznom poslovanju. Reč je o propisu, koji uglavnom postoji u tranzicionim ekonomijama, koji centralnoj banci omogućava kontrolu kapitalnih transfera prema inostranstvu. NBS, po tom propisu, ima mehanizme da zaustavi neka plaćanja prema inostranstvu za koja ne postoji osnov.