Tema - Srbija

Da li je multitasking izvodljiv?

Savremeni uslovi poslovanja kreirali su potrebu da zbog rastućeg obima posla budemo sve brži i efikasniji, što često podrazumeva obavljanje više poslova odjednom, odnosno multitasking. Usmeravanje koncentracije na istovremeno obavljanje više radnji stvara osećaj produktivnosti, čineći da verujemo da na ovaj način obaveze završavamo znatno efikasnije. Međutim, da li je baš zaista tako?

Termin multitasking je preuzet iz informatičke terminologije i predstavlja sposobnost računara da istovremeno radi na dva ili više programa. Ovaj izraz se obično upotrebljava za programe koji se odvijaju u pozadini, poput štampanja ili sortiranja. Međutim, kada govorimo o multitaskingu kod ljudi, ova sposobnost je vrlo ograničena.

Rešavanje više zadataka u isto vreme zaživelo je sredinom prošlog veka, kada je sprovedeno istraživanje radne efikasnosti i tom prilikom zaključeno da su radnici produktivniji ukoliko obavljaju više zadataka odjednom. U pojedinim rutinskim radnjama, koje ne zahtevaju punu pažnju i koncetraciju, praksa je pokazala da multitasking daje dobre rezultate, jer se poslovi obavljaju brže uz jednak kvalitet. Međutim, ukoliko se radi o istovremenom obavljanju nekoliko kompleksnih radnji, ne samo da radnici nisu produktivni, već ovakve radnje dovode do stvaranja kontraefekta.

Vođeni dobrim rezultatima u nekim jednostavnim radnjama gde istovremeno slušaju muziku, odgovaraju na mejlove i razgovaraju telefonom, veliki broj ljudi ovaj princip rada prenosi i na obavljanje rastućih dnevnih obaveza gde postižu potpuno drugačije efekte. Na ovaj način započinju više poslova odjednom, rade od svega po malo, ali na kraju ništa od započetog ne završavaju. To dalje vodi ka još većoj iscrpljenosti i nervozi, jer se obaveze ne smanjuju, već njihov spisak postaje sve duži.

Istraživanja su pokazala da svega 2% populacije pokazuje izvrsne rezultate u multitaskingu, dok na sve ostale utiče tako što smanjuje koncentraciju, pa samim tim i produktivnost. Stručnjaci su ustanovili da iako radimo više stvari odjednom, naš mozak se zapravo fokusira na jednu ili dve radnje. Ukoliko dalje posmatramo te dve radnje koje obavljamo istovremeno, one zapravo ne predstavljaju primer uspešnog multitaskinga, već pokušaj mozga da balansira između dve radnje, zbog čega se stalno prebacujemo sa jednog posla na drugi. To dalje vodi ka smanjenju produktivnosti za čak 50%!

Osim toga, rezultati brojnih svetskih istraživanja pokazuju da multitasking negativno utiče na kapacitet i brzinu rada mozga. Prema nekim podacima multitasking usporava rad mozga za 40%. Naime, tokom multitaskinga sve zapamćene informacije predstavljaju samo mali segment u odnosu na nivo zapamćenih informacija i stečenih znanja tokom obavljanja pojedinačnih radnji.

Takođe, rasipanje pažnje na nekoliko istovremenih radnji vrlo često dovodi do preusmeravanja fokusa sa bitnih stvari na manje važne detalje, usled čega se propuštaju važni rokovi proizvodeći ogromne troškove. Prema pisanju NewYork Times-a, samo u SAD-u se zbog multitaskinga godišnje izgubi preko 650 milijardi dolara!

Dakle, ma koliko sama ideja multitaskinga delovala privlačno, ona u praksi ne pokazuje željene rezultate. Osim što dovodi do pada produktivnosti usled smanjene koncentracije i brzine obrade informacija, multitasking generiše velike troškove i gubitke. Umesto toga, vodeći stručnjaci u ovoj oblasti savetuju primenu singltaskinga, odnosno obavljanje pojedinačnih radnji.

Iako zvuči paradoksalno, primenom singltaskinga možete postići veliku uštedu vremena i resursa nasuprot multitaskingu. Pažljivim rasporedom zadataka i njihovim pojedinačnim obavljanjem postiže se veća produktivnost i efikasnost. Jedino na ovaj ne dolazi do rasipanja pažnje i koncentracije, a takođe se smanjuje mogućnost propuštanja važnih poslova ili radnih zadataka. Kada ste maksimalno posvećeni jednoj radnji, mozak će brže obraditi podatke, pa samim tim i brže obaviti sve zadatke sa liste nego u slučaju kada ih obavljate istovremeno.