Tema - Srbija

Državni kvadrati bez zakupaca

Napušteni i zapušteni kvadrati kojima gospodare gradovi i opštine širom Srbije godinama, mahom, zvrje prazni. Privredi su, po pravilu, zanimljivi lokali na najprometnijim mestima, dok za većinu poslovnog prostora kirija nije naplaćena godinama unazad. Pojedini gradovi rešili su da pošto-poto zarade na svom poslovnom prostoru.

Niš je lane prodajom obezbedio prihod od 1,5 miliona evra, a sa istom namerom prošle nedelje je oglasio licitaciju za dve zgrade, tri stana i deset lokala. Među njima je i prostor čuvene apoteke "Higije" u samom centru, za koji nadmetanje kreće od - miliona evra.

Većina lokalnih samouprava, kao saznaju "Novosti", lokale nije uspelo da izda ni po smanjenim cenama. Pojedini gradovi u svoj neiskorišćeni posed decenijama ne ulažu ni dinar, pa su nekadašnji "dragulji" u ekstrazoni postali ruine.

Centralizacija

U samoj prestonici trenutno je više od 300 kancelarija, nesuđenih prodavnica, pa i magacina - prazno. Lokala bez zakupaca najviše je na periferiji grada, u opštinama Čukarica, Rakovica, Surčin i Zemun. Ima poneki i u centru grada, gde je početna cena po metru kvadratnom od 500 dinara pa naviše. Pustih poslovnih prostora ima i na Novom Beogradu koji poslednju deceniju važi za biznis "meku" prestonice.

Od prošle godine Gradska uprava prestonice je jedina nadležna za raspolaganje poslovnim kvadratima. Od gradskih opština je preuzela brigu o svim poslovnim prostorima. Opštine više ne raspolažu kvadratima, niti ubiraju zaradu od njihovog izdavanja. U ovom slučaju, centralizacija je dovela do toga da zakup pojedinih lokala poskupi i za 30 odsto.

Prodaju

Niš, koji rasprodaje kvadrate, trenutno ubira kiriju od nešto malo više od polovine nekretnina.

- Od lokala ukupne površine 58.000 kvadrata, Niš ubira prihode od zakupa za samo 58 prostora. Ostale kvadrate koriste mesne zajednice, domovi kulture... Cene zakupa se kreću od 196 dinara po kvadratu za petu zonu, odnosno 3.683 dinara za centralnu zonu - kaže Anđelija Stamenković, pomoćnik sekretara Sekretarijata za imovinsko-pravna pitanja.

Za licitaciju svoje neiskorišćene kapacitete sprema i Šabac.

- Stvorili su se uslovi da prodamo prostor bivšeg JP "Stan" - kaže za "Novosti" šabački gradonačelnik Nebojša Zelenović.

- Namera nam je da prodamo sve što ne služi pružanju usluga građanima, bilo da su u pitanju ustanove ili preduzeća.

Neiskorišćeni

Gradska stambena agencija (GSA) upravlja u Zrenjaninu sa oko 190 lokala od oko 12.000 kvadratnih metara. Koristi ga oko 120 zakupaca, a od njihovih kirija u gradsku kasu godišnje se slije između 80 i 100 miliona dinara. Problem je što se poslovni prostor već duže slabo ili gotovo nikako ne održava, pa je većina lokala ruinirana. Prema podacima GSA, u funkciji nije čak pedesetak lokala od 2.000 kvadrata. Najgore je što se najveći broj nalazi u ekstrazoni, u centru grada.

Za tekuće održavanje zgrada u kojima se oni nalaze, izdvajaju se tek simbolična sredstva - na godišnjem nivou do četiri miliona dinara. Na ovo se ukazuje već godinama i zahteva veće ulaganje u poslovni prostor, ali očigledno je da se novacem od kirije "krpe" neke druge "rupe".

Kruševac ima 119 lokala u vlasništvu, koji su poverene JP "Poslovni centar". Početna visina zakupnine za ekstrazonu je 1.030 dinara po kvadratnom metru, a u prvoj zoni 600 dinara. Dva poslovna objekta, četiri lokala i četiri magacina nisu izdati već duže vreme zbog neinteresantne lokacije, ali i lošeg stanja lokala, budući da se adaptacija prostora prevaljuje na zakupce bez priznavanja uloženih sredstava.

U Boru sve puno

U vlasništvu lokalne samouprave u Boru je oko 200 lokala, različite kvadrature, od kojih je jedva dvadesetak prazno - kaže Goran Petrović, direktor JP "Za stambene usluge".

- Do sada nismo prodali nijedan lokal, niti planiramo - ističe Petrović.

- Jer, opštinski budžet ubira značajna sredstva od izdavanja, a prihodi se, tokom svih godina, nisu smanjivali. Naš sagovornik podvlači da cene lokala zavise od dela grada u kome se oni nalaze i iznose od 100 do 500 dinara po kvadratu.