Tema - Srbija

Koliko je dug put od mraza na njivi do poskupljenja na pijaci

Šteta koju je prošlonedeljni mraz naneo poljoprovredi još se sagledava. Pre berbe ne može biti konačne računice, a razmere štete naziru sa porastom temperature. Da li će rasti i cene voća koje je stradalo u hladnom talasu?

Aprilski sneg promenio je uobičajenu prolećnu sliku voćnjaka. Ne i cene voća na pijaci – barem za sada. Rano sezonsko voće uvozi se mahom iz Grčke i Turske jer domaćem još nije vreme.

Koliko vremenski uslovi udaraju po džepu, građani će znati i kada stignu ostale vrste. Izvoznici iz zapadne Srbije već sada znaju da su u minusu.

"Kad je izvoz u pitanju, najzastupljenije su malina i jabuka, što se tiče voća. To jesu dve kulture koje će pretrpeti štetu zbog lošeg vremena", ističe Žarko Galetin iz Privredne komore Srbije.

Ljubitelji crvenog zlata ne treba da brinu jer će ga biti dovoljno na domaćem tržištu. U kraju gde se tradiocionalno gaji malina je stradala ali ona se poslednjih godina sadi u celoj Srbiji.

"Ta povećanja površina u nekim predelima koji nisu zahvaćeni ovim problemima mrazeva i snega će da izbalansiraju bilanse koji su neophodni za realnu cenu na tržištu", objašnjava agroekonomista Drago Cvijanović.

Skupo proleće na pijacama može se izbeći uprkos manjem rodu, tvrde nadležni. Prošlogodišnji rod u voćarskoj proizvodnji dostigao je 1.200.000 tona. Procenjuje se da će ovogodišnji biti 150.000 tona manji.

"Uvoz je jedan tržišni instrument koji može da nadomesti nedostatak, pri čemu, mislim da nećemo u toj meri osetiti na samoj pijaci posledice ovih šteta. Cena će verovatno biti veća ali ne dramatično", napominje Galetin.

Cvijanović očekuje povećanje cena u većim gradovima zato što, kako kaže, objektivno cena prevoza i dovoza bilo kojih proizvoda podiže cenu.

"S druge strane, uključuju se i drugi prometnici odnosno preprodavci", dodaje Cvijanović.

Prvo voće i povrće uvek je skupo bez obzira na vremenske prilike. Već u drugom talasu, kada cene padnu, kupci će moći sebi da priušte omiljene sorte.