Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Saša Dragin potpisao je danas ugovore sa predstavnicima 20 banaka o dugoročnim i kratkoročnim kreditima namenjenim poljoprivrednicima.

Ugovori su potpisani sa Prokredit bankom, Komercijalnom, Metals i NLB kontinental bankom, Kredi agrikol Srbija, Hipo-alpe-adrija i Agrobankom, AIK, Čačanskom i Erste bankom, KBC, Kosovsko-metohijskom, Oportjuniti i OTP bankom, Bankom Inteza, UBB i EFG bankom, Sosijete ženeral, Privrednom bankom Beograd i Kredi bankom Kragujevac.

Podsticanje i razvoj tržišta poljoprivrednih kredita u Srbiji strateške su aktivnosti Ministarstva, koje je u kriznoj, 2009. godini izmenilo dva modela kreditiranja. To su kratkoročni i dugoročni krediti koji imaju za cilj da se tržište poljoprivrednih kredita dodatno podstakne.

U programu kreditiranja aktivno je učestvovalo 15 banaka. Odobrena je 2,1 milijarda dinara kratkoročnih kredita i oko 2,3 milijarde dinara (23,6 miliona evra) dugoročnih kredita. Najviše kratkoročnih kredita imala je Komercijalna banka ( 863 miliona dinara), a najviše dugoročnih Prokredit banka (14 miliona evra, tj. oko 1,4 milijarde dinara).

U 2010. godini Ministarstvo će nastaviti da podstiče tržište poljoprivrednih kredita kako bi poljoprivrednici mogli da uzimaju povoljne kredite. Takođe, biće nastavljeno sufinansiranje kamata kod kratkoročnih kredita radi snižavanja kamatne stope, kao i troškova proizvodnje, što će stvoriti veći prostor za zaradu poljoprivrednika.

Kratkoročni krediti

Krediti su namenjeni registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim licima, i mogu se koristiti za nabavku inputa u poljoprivrednu proizvodnju, odnosno semena, đubriva i sl. Maksimalni iznos kredita je 900.000, sa efektivnom kamatnom stopom od pet posto na godišnjem nivou. Ovi krediti se odobravaju na period od tri, šest, devet ili dvanaest meseci.

Pored ovih, Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo još povoljnije kredite za nosioce skladišnice koja se izdaje u skladu sa Zakonom o javnim skladištima. Tako je omogućeno da poljoprivrednici skladište svoj poljoprivredni proizvod u javno skladište gde će dobiti hartiju od vrednosti (skladišnicu) koju mogu da založe radi dobijanja kratkoročnog kredita. Poljoprivrednik će dobiti neophodna novčana sredstva kroz kredit, a svoj poljoprivredni proizvod može prodati onda kada proceni da je njegova cena dobra. Ova kreditna sredstva namenjena su registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i to fizičkim licima i zemljoradničkim zadrugama.

Maksimalan iznos sredstava je 1,2 miliona dinara za fizička lica i 2 miliona dinara za zemljoradničke zadruge, sa kamatnom stopom od tri posto na godišnjem nivou. Ostali uslovi su kao i kod redovnih kratkoročnih kredita.

Kreditni potencijal kratkoročnih kredita u 2010. godini iznosi približno tri milijarde dinara.

Dugoročni krediti

Dvogodišnji programom dugoročnog kreditiranja za period 2010. i 2011. godine obezbeđen je kontinuitet u kreditnoj politici Ministarstva.

Dugoročni krediti su namenjeni za registrovana poljoprivredna gazdinstva, fizička i pravna lica, a koriste se za investicije u poljoprivredno-prehrambenu proizvodnju (izgradnja objekata, nabavka priplodnog materijala i poljoprivredne mehanizacije i drugo).

Poljoprivrednicima poslovna banka odobrava 60 posto kredita, a Ministarstvo poljoprivrede preostalih 40 posto. Ministarstvo svoja sredstva daje beskamatno. Efektivna kamatna stopa kod ovih kredita iznosi približno pet posto, a može da bude i niža u zavisnosti od toga da li će poljoprivrednicima poslovne banke odobravati nižu kamatnu stopu na sredstva banke.

Kreditni potencijal dugoročnih kredita za dvogodišnji period iznosi skoro 9 milijardi dinara.