Zašto nam vikend brzo prolazi?

M.D.
Jun 23 2020

Ukoliko pripadate onoj grupi ljudi kojoj je prva pomisao ponedeljkom ujutru da je vikend prebrzo prošao, možda bi trebalo da porazmislite o načinu na koji provodite svoje slobodno vreme.

Često kroz šalu kažemo da je za istinski odmor neophodan još jedan dan između subote i nedelje. Međutim, svetski priznati psiholozi se baš i ne slažu sa tim, budući da zastupaju stav da za ispunjeno slobodno vreme nije potreban još jedan dan, već promene u našim navikama tokom vikenda.

Mnoge svetske studije koje su se bavile ispitivanjem percepcije vremena kod ljudi, dokazale su da što smo stariji, imamo utisak da vreme brže prolazi. Tako je još 1890. godine psiholog Vilijam Džejms objasnio da kako starimo, vreme se ubrzava, jer u odraslom dobu imamo manje događaja za pamćenje.

Naime, u detinjstvu postoji mnogo prilika za sticanje novih iskustava, poput polaska u školu, novih prijatelja, prvih ljubavi ili prvih putovanja, što doprinosi utisku da vreme prolazi sporije. Kako u odraslom dobu imamo sve manje novih iskustava, te je svaki dan manje-više sličan prethodnom, stiče se utisak da se dani i nedelje „spajaju“ u jedan period i dok se okrenemo prošao je ceo mesec ili godina.

Sličan utisak o vremenu možemo dobiti i samo ukoliko uporedimo pojedine segmente naših života. Ukoliko se prisetimo perioda studiranja ili srednje škole, čini nam se da su te četiri godine trajale dosta duže u odnosu na poslednje četiri godine provedenih na poslu ili obavljajući svakodnevne obaveze.

Kako bismo „usporili“ vreme i već narednog ponedeljka izbubili osećaj da je vikend prosto proleteo, psiholozi savetuju da promenite vikend rutinu i posvetite se drugačijim aktivnostima. Prema Dejvidu Iglmanu, profesoru na Stanfordu i autoru knjige „The Brain: The Story of You“, potraga za novim aktivnostima i iskustvima jeste najbolji način da “razvučete” vreme.

On je za New York Magazin objasnio da je veoma važno šta naš mozak percipira kao novo. Kada provodimo vreme radeći nešto nepoznato, mozak se fokusira više na skupljanje informacija povezanih sa tom aktivnošću, stvarajući potpunije sećanje na iskustvo. Prisećajući se takvog iskustva ili doživljaja, imamo utisak da smo imali više vremena.

"Kada iskusite nešto novo, na kraju dana vam se čini da je duže trajao. Kada ste dete, sve vam je novo i zato vam vreme prolazi sporije, te imate jako puno uspomena. Tako na primer, kada se prisećate leta iz detinjstva čini se da je dugo trajalo jer ste svakakva nova iskustva“, objašnjava Iglman, a prenosi Index.hr.

Zbog toga, ukoliko imate ustaljenu rutinu tokom vikenda, ponedeljkom će se neminovno stvoriti utisak da je proleteo, jer je naš mozak ostao uskraćen za nove informacije i iskustva koja bi obradio tokom vikenda. Kako bismo ovo promenili, neophodno je da pronađemo neke nove aktivnosti i često menjamo svoje planove i raspored kako bismo uspeli da se odupremo utisku da nam sva dana vikenda nisu dovoljna.

Pritom, jako je važno napomenuti da te različite aktivnosti koje ćemo praktikovati  svakog narednog vikenda uopšte ne moraju biti ekstremne niti da izazivaju veće troškove. Jednostavno, ukoliko ste praktikovali nedeljnu šetnju, probajte sa džogingom na nekoj drugoj lokaciji. Ako vikend volite da provodite van kuće, pokušajte da pronađete novi restoran, kafić ili klub ili pak priuštite sebi mali porodični izlet van grada u kom živite. Koliko god vam se promena čini malom, biće više nego delotvorna, a sve što je potrebno jeste da napravite plan kojim ćete korigovati ustaljenu rutinu.

Nova iskustva će nam pomoći da drugačije percipiramo vreme koje je za nama i kvalitetno ispunimo svaki slobodni trenutak. Iako vreme ne možemo usporiti, možemo makar uživati u novim stvarima i ponedeljkom biti zadovoljniji sobom i načinom na koji smo vreme utrošili.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik