U fokusu - Srbija

Blokirana svaka sedma firma

Blokirane račune u Srbiji trenutno ima 53.275 privrednika. To znači da svaka sedma firma u našoj zemlji ima problema da plati svoje dospele dugove koji su se nagomilali na više od 303 milijarde dinara, i to bez obračunate kamate.

Najveći deo ovih dužnika, čak 21.864 firme, teško da će iz nelikvidnosti ikada izaći. Oni su, prema podacima odeljenja prinudne uprave Narodne banke Srbije, u blokadi duže od 1.080 dana.

Dakle, više od tri godine nisu uspele sa sebe da skinu okove teške 213 milijardi dinara, na koje još treba pripisati razne zatezne kamate. A, samo godinu dana pre, u ovoj grupi najzaduženijih bilo je pet hiljada manje preduzeća i preduzetnika, a njihov dug bio je 53 milijarde lakši.

Međutim, ukupan broj blokiranih privrednika sporije raste.

- Ukupan iznos blokade na dan 31. jul ove godine, u odnosu na isti datum 2016. godine veći je za 0,69 procenata, dok je broj blokiranih dužnika veći za 3,99 odsto - rečeno je "Novostima" u NBS.

- Poslednjeg dana jula prošle godine blokirane račune imalo je 33.926 preduzeća i 17.300 preduzetnika. Godinu dana kasnije u blokadi je 36.962 preduzeća i 16.313 preduzetnika.

Kada je reč o ukupnoj visini dospelog duga zbog koga su ovi privrednici u blokadi, on je lane bio 301,9 milijardi, a sada je dostigao 303,99 milijardi dinara.

- Broj blokiranih firmi raste, jer je realno stanje u privredi takvo da do značajnijeg skoka kupovne moći građana nije došlo već pune četiri godine, rokovi plaćanja su prosečno oko 135 dana, a mnoge firme ne uspevaju da servisiraju svoja zaduživanja kod banaka i drugih privrednih subjekata - kaže za "Novosti" Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

On navodi da je, u proseku, svaka firma u Srbiji zadužena 196,7 odsto iznad visine svog upisanog kapitala, a da se u sadašnjoj ekonomskoj situaciji veoma teško nalaze novi klijenti i kupci koji su redovne platiše za robu i usluge.

- Ova godina je, što se tiče domaćih investicija, za nijansu bolja u odnosu na 2016, ali one su i dalje na nivou od svega 49 odsto investicija iz 2007, odnosno 51,5 odsto investicija iz 2008. godine - ukazuje Rajić.

- Godinama govorimo o tome da treba temeljno reformisati poreski sistem, smanjiti poreze i doprinose na zarade, barem prepoloviti broj parafiskalnih opterećenja. A, umesto svega toga od 2012. godine svi poreski oblici: porez na dobit, PDV, akcize, porez na imovinu su porasli, kao i brojna parafiskalna opterećenja. To je razlog zašto su domaće firme iscrpljene i nema novca za nove investicije.

Rajić navodi da su članovi Mreže za poslovnu podršku dobro upućeni u situaciju na terenu, s obzirom na to da godišnje obiđu više od 500 kompanija i malih i srednjih preduzeća u Srbiji. On ističe da je neophodno da ministri finansija i privrede okupe sve privredne asocijacije i ekonomske eksperte sa praktičnim iskustvom u privredi, kako bi se kreirala nova ekonomska politika.

Ograničena baza

- Baza za rast srpske privrede veoma je ograničena, jer firme nemaju stabilne izvore finansiranja. Kapital je skup i do njega može doći svega 18-20 odsto privrednih subjekata u koje banke imaju poverenje. A, zbog brojnih opterećenja, nedostatka novca za ulaganje u nove tehnologije i lošeg obrazovnog sistema koji proizvodi nekvalitetne ljudske resurse, veoma teško se probijaju na inotržišta, dok je kriza tražnje na domaćem tržištu i dalje izražena - navodi Dragoljub Rajić.