Tema - Srbija

Šta je zapravo bitkoin i kako funkcioniše?

Bitkoini su u svetu finansija i informacionih tehnologija već godinama unazad jedna od glavnih tema. Iako gotovo svakodnevno u medijima imamo priliku da pročitamo novosti u vezi sa ovom kriptovanom valutom, retki su oni koji poznaju način na koji ona funkcioniše.  

Naime, bitkoin predstavlja kriptovanu valutu koja je nastala u vreme svetske ekonomske krize 2008. godine, a pokrenula je osoba pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Identitet osobe koja je kreirala bitkoin je do danas ostao nepoznat iz potpuno razumljivih razloga, a veruje se da poseduje preko milion bitkoina. 

Dakle, bitkoin ne postoji u fizičkom smislu, već predstavlja digitalnu valutu koja je u potpunosti decentralizovana. To znači da bitkoini nisu bazirani na zlatnoj podlozi ili nekoj konvertibilnoj valuti, nemaju zemlju porekla, niti njima upravlja ijedna država, organizacija, grupa ili pojedinac. Ovaj način funkcionisanja omogućava da valuta bude prihvaćena širom sveta, sve dok je primalac prihvata kao validno sredstvo plaćanja. Cena bitkoina se formira na osnovu odnosa ponude i tražnje.

Kako bitkoin nastaje?

Bitkoin nastaje u računarskom procesu poznatijem kao „rudarenje“, koji podrazumeva automatsko rešavanje kompleksne serije matematičkih algoritama. Naime, kako biste došli do bitkoina, neophodno je da uložite izvesna sredstva za nabavku opreme i kreiranje specijalnih uslova za rad mašina, tj. računara. Ti računari i specijalizovani hardver rešavaju seriju matematičkih algoritama, a od brzine njihovog rešavanja, to jest akumulirane snage računarskog sistema, zavisiće brzina i efikasnost  „rudarenja“. Zbog toga se nastoji da se ovaj proces obavlja kontinuirano - 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.

Inače, algoritmi koji se računaju pri „rudarenju“ nemaju nikakve veze sa plaćenim uslugama, dakle, nijedna kompanija ili industrija ne plaća za rezultate tih jednačina. Stoga, bitkoin može svako pronalaziti, odnosno „rudariti“, a postoje i brojni pojedinci koji su se ozbiljno posvetili ovom poslu, te svuda po svetu možemo naići na prave male farme računara, koje su postavljene u dobro ventilirane sobe, gde "kopaju" bitkoine bez prestanka.

Zbog čega je bitkoin toliko kontroverzan?

Bitkoin u početku nije privlačio previše pažnje, a tome u prilog govori i prva transakcija koja je obavljena ovom valutom 2010. godine, kada su dve pice plaćene ukupno 10.000 bitkoina. Budući da je današnja vrednost jednog bitkoina negde oko 4.000 dolara, jasno je koliko su se stvari od tada promenile. 

Najpopularnija kriptovana valuta je postala prava medijska senzacija tek onda kada su je pojedini trgovci kupovali u hrpama od više miliona dolara, kako bi mogli da prenesu novac van očiju vlasti i poreznika. Nakon ovog događaja vrednost bitkoina je 2013. godine skočila na preko 1.000 dolara po novčiću. Osim toga, bitkoini su pomrsili konce mnogim finansijskim institucijama, budući da centralnim bankama oduzimaju ekskluzivno pravo emitovanja novca i tu mogućnost ustupaju korisnicima bitkoina. Dakle, bitkoin naloge poreske službe ne mogu ispitivati, korisnici mogu međusobno razmenjivati novčiće i vršiti slobodne transakcije bez posredstva trećeg lica, što banke čini potpuno nepotrebnim. 

Kako se bitkoin koristi?

Bez obzira na to što je digitalna valuta, bitkoin funkcioniše na sličan način kao pravi novac, i čuva se u elektronskom novčaniku, odnosno „bitkoin wallet-u“. Takav novčanik može se otvoriti na Bitkoin.org i podseća na tekući račun u banci, jer se putem njega mogu slati i primati svi transferi koji su proizvedeni bitkoinom. Svaki pojedinac može imati neograničen broj bitkoin novčanika i bitkoin adresa na koje može primati bitkoine.  

Bitkoin za mnoge predstavlja i način ulaganja, budući da je moguće ostvariti veliku dobit na osnovu razlike u ceni, dok drugi ovu valutu koriste za međunarodno slanje novca, s obzirom da su troškovi ovakve transakcije dosta manji od bankarske provizije. Naime, transfer bitkoina sa jedne na drugu bitkoin adresu se u načelu ne razlikuje od bankarske transakcije, samo se umesto broja računa uzima adresa primaoca. Kako se ova transakcija obavlja bez posrednika, naknade su daleko manje nego kod banaka, a tom sumom novca se pokrivaju troškovi rada bitkoin servisa. 

Osim toga, bitkoini se mogu koristiti za kupovinu u svim većim internet prodavnica kao što su Amazon, Target, Microsoft, ali i na svim mestima koji ga prihvataju kao validno sredstvo plaćanja.

Da li je bitkoin rizičan?

Danas je praktično nemoguće napraviti anonimnu transakciju bitkoinima, s obzirom da su mnogi pružaoci usluga plaćanja bitkoinima počeli da implemenitraju takozvane KYC/AML propise koje sprečavaju prevare. Ovi propisi zahtevaju potvrdu identiteta i mesta prebivališta pre izvršenja transakcije, čime je bezbednost znatno unapređena.

Osim toga, „bitkoin blockchain“ sadrži informacije o svim transakcijama bitkoina na svetu, pa je veoma lako otkriti odakle je neki sporni bitkoin došao. Međutim, s obzirom da ne postoji nikakva kontrola niti regulacija na ovom tržištu, razumljivo je zbog čega su mnoge države i dalje nepoverljive kada se radi o ovakvom tipu novca i plaćanja. 

Ipak, prema pisanju „Independent“-a, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda - Kristin Lagard je prošlog vikenda poručila centralnim bankama širom sveta da ne odbacuju virtuelne valute, jer one ne predstavljaju pretnju postojećem poretku. 

„Digitalne valute su previše nestabilne, previše rizične i zahtevaju previše energije da bi zamenile današnje tradicionalne valute. Ali za 20 godina situacija bi mogla da se promeni, a digitalne valute da postanu bezbednije i pouzdanije, naročito u manje stabilnim regionima“, izjavila je ona na konferenciji Centralne banke Engleske, a prenosi britanski "Gardijan".

S druge strane, Japan je već odavno prihvatio bitkoin i ostale kriptovane valute kao validna sredstva plaćanja. Kako je sasvim izvesno da su kriptovane valute i blockchain tehnologija budućnost plaćanja, pitanje je vremena kada će valute poput bitkoina biti široko prihvaćene, a mnogi smatraju da je ta budućnost bliža nego što mislimo.