Tema - Srbija

Rusima nudili i srpski kivi

Videli su pojedini trgovci da od reeksporta voća i povrća za Rusiju mogu da zarade i nije ih briga koliku štetu nanose srpskom agraru. U našoj zemlji, trenutno se vode 22 istrage zbog sumnje da voće koje šaljemo za najveću zemlju sveta nije poreklom iz Srbije, već je uvezeno, pa samo prosleđeno dalje. Njihovu bezobzirnost pokazuje i to da su Rusima nudili i srpski kivi, srpske mandarine, a poslednja kap u moru bile su zaražene pljosnate breskve, koje se kod nas gotovo i ne proizvode. Zato je Rusija početkom oktobra tražila od naše zemlje da dostavi tačne površine pod zasadima voća i povrća koje se izvozi u Rusiju.

Srbija je formirala radnu grupu, čiji su zadaci kontrola i fitosanitarna bezbednost proizvoda biljnog porekla. Rusiju najviše interesuju pošiljke robe iz "zabranjene" Evrope, za koje je Moskva spustila rampu. Ruske kolege savetovale su našim inspektorima da razdvoje kontrolu malih i velikih proizvođača, da se pojača kontrola malih, jer oni i predstavljaju najveći fitosanitarni rizik.

Ono što Rusiju najviše iz Srbije i interesuje jesu naše jabuke. Kako nam je ispričao Ivan Kostić, potpredsednik "Delta holdinga", zadužen za poljoprivredu, ove godine očekuje se rod jabuka od oko 300.000 tona. Naša zemlja je jedna od najdinamičnijih u pogledu rasta proizvodnje.

- Rusija je do sada bila najveći svetski uvoznik jabuka - objašnjava Kostić.

- U poslednjih pet godina, međutim, taj uvoz se smanjio za neverovatnih 50 odsto. Trend smanjivanja će biti nastavljen, ali je srpsko učešće u ruskom uvozu poraslo. Sada je Srbija najveći snabdevač Rusije kvalitetnom jabukom. EU proizvodi oko 12 miliona tona jabuka godišnje. Ove godine rod je nešto manji zbog prolećnih mrazeva, a "Delta agrar" je u aprilu i maju, zahvaljujući ljudskom i tehnološkom kapitalu, uspeo da spreči velike gubitke.

Kako objašnjava Kostić, trgovci koji se bave reeksportom nanose ogromnu štetu celokupnoj srpskoj privredi, ne samo direktnu i materijalnu, već ruše kredibilitet i renome naših privrednika i proizvođača.

- Reakcija države i sankcije kada je reč o reeksportu su pitanje regulative i kontrole - smatra Kostić.

- Ukoliko želimo da izgradimo brend i da se održimo na izvoznim tržištima, od kojih je rusko najveće, reakcija mora biti brža, a sankcije takve da se isti prekršaji ne ponavljaju.

Proizvodnja jabuka u Srbiji, iako je poslednjih godina u ekspanziji, nije nimalo lak posao. Za podizanje savremenog jabučnjaka, priča Kostić, potrebna su velika ulaganja. Potrebno je investirati u zaštitu sadnica od grada, jakog sunca i mraza. Važno je istaći da investitori u Srbiji očekuju i veću pomoć države.