Poslovne vesti - Srbija

Srpski sud odbio žalbu prinudne uprave Agrokora

Privredni apelacioni sud odbio je prošle nedelje žalbu Ante Ramljaka, prinudnog upravnika „Agrokora” da kompanije, koje u Srbiji posluju u okviru ovog hrvatskog koncerna, pređu pod nadležnost „leks Agrokora”, saznaje „Politika”.

Reč je o Zakonu o sistemski važnim kompanijama, koje je hrvatski Sabor usvojio u aprilu, nakon čega je država praktično nacionalizovala imovinu biznismena Ivice Todorića.

Prvobitno, Ante Ramljak zatražio je 26. jula ove godine od Privrednog suda u Beogradu da se nad nekoliko preduzeća uvede takozvani „strani postupak izvanredne uprave”.

U prevodu, Ramljak je tražio da može da vodi prekogranični stečaj nad kompanijama koje u Srbiji posluju u okviru ovog hrvatskog koncerna. Pod kapom „Agrokora” u našoj zemlji posluju trgovinski lanac „Merkator S”, „Frikom”, Dijamant”, „Mg mivela”, „Kikindski mlin”, „Nova sloga” i „Superkartica”.

Međutim, mesec dana kasnije (28. avgusta) Privredni sud u Beogradu odbio je zahtev prinudne uprave „Agrokora”. Ramljak je, zatim, iskoristio pravo žalbe i obratio se drugostepenom sudu. Njegova žalba je pre nekoliko dana zvanično odbijena.

Uvertira za ovu pravnu sagu počela je mnogo ranije. Usvajanjem „leks Agrokora” sva prava poverioca su suspendovana pa su banke širom regiona, koje su kreditirale poslovanje Ivice Todorića, na sudu pokušavale da zaštite svoja potraživanja. U Srbiji su to učinile ruska Sberbanka i Banka Inteza.

Ruski bankari Todoriću su svojevremeno pozajmili više od milijardu evra, dok je Banka Inteza krajem januara ove godine „Agrokoru” odobrila 15 miliona evra. Kako nije bilo garancija da će im ono što je pozajmljeno biti i vraćeno, Todorićevi kreditori, obratili su se sudu. Tako je ruska Sberbanka Privrednom sudu u Beogradu i Privrednom sudu u Zrenjaninu podnela zahtev za zabranu raspolaganja imovinom „Frikoma” i „Dijamanta”.

Početkom juna nadležni prvostepeni sudovi u Srbiji doneli su rešenja za određivanje privremenih mera obezbeđenja. Time je poverenik Ante Ramljak praktično dobio zabranu „otuđenja i opterećenja” u ovim kompanijama. Ruska Sberbanka onemogućila je hrvatskoj državi da prilikom uzimanja novog kredita kao zalog stavi ove dve srpske firme, ali i da odlučuje o njihovoj eventualnoj prodaji.

 Banka Inteza se, takođe, obratila Privrednom sudu u Zrenjaninu pa su u ime ove banke privremene mere takođe stavljene na „Dijamant”. I to nije kraj Intezine pravne sage sa „Agrokorom”. Pred Privrednim sudom u Beogradu ova banka pokrenula je parnični postupak i tužila: „Konzum”, „Jamnicu”, „Zvijezdu”, „Agrokor trgovine” i PIK „Vrbovec”.

Ramljakov zahtev Privrednom sudu u Beogradu praktično je bio odgovor na mere koje su bankari preduzeli, ali i deo regionalne poslovne strategije koja je imala za cilj da se privremenoj upravi hrvatskog koncerna u Srbiji daju odrešene ruke.

Identičan zahtev Ramljak je podneo i Okružnom sudu u Ljubljani. Međutim, epilog je bio drugačiji. Odlukom suda u Sloveniji ceo „Merkator” je prešao u nadležnost „leks Agrokora”. Okružni sud u Ljubljani je, sredinom jula, potvrdio Ramljakov zahtev i doneo odluku o priznavanju stranog postupka zbog insolventnosti, što praktično znači prekogranični stečaj. Međutim, drugostepeni sud preinačio je odluku prvostepenog suda, i odbio zahtev Ante Ramljaka.

Sličnu odluku nedavno je doneo i sud u Crnoj Gori. Sa druge strane, za Ramljaka su iz Londona stigle dobre vesti, jer je tamošnji sud doneo odluku o priznanju „leks Agrokora”.

– Sve tužbe koje se budu pokretale pred britanskim sudovima biće vraćene na postupak u Hrvatsku – zaključio je Ramljak pre nekoliko dana.

Prinudni upravnik „Agrokora” prethodno je osporio potraživanja Sberbanke, što je razbesnelo Germana Grefa, predsednika te finansijske institucije. Pravni osnov za osporavanje ruskih dugova Ramljak je našao upravo u tome što Sberbanka, nizom sudskih sporova, pokušava da se naplati u inostranstvu. Hrvatski zakoni, inače, daju mogućnost da se ne prizna dug ako kreditor pokušava da ga naplati u inostranstvu.

– Takvo ponašanje prema jednom od glavnih kreditora, ne može se shvatiti drugačije nego kao ucena – zaključio je Gref.

Moguća nagodba sa bankama

Po završetku restrukturiranja „Agrokora”, od tog koncerna će verovatno ostati samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj, a dobre kompanije iz njegovog sastava će promeniti vlasnika čim se nađe kvalitetan kupac, uveren je konsultant iz Zagreba Drago Munjiza, koji je do 2006. bio i predsednik Uprave „Konzuma”.

„Nakon što se postigne nagodba sa poveriocima, u koju snažno verujem, ući će se u scenario konverzije duga u vlasništvo. Znači, poverioci će ući u vlasništvo, i svako će shodno svom potraživanju dobiti deonice u nominalnom iznosu tog duga, a već drugi dan će te deonice pasti 70, 80 i 90 odsto”, kaže Munjiza u intervjuu za Tanjug.

„Ne verujem da će ’Frikom’ ili sarajevski ’Kiseljak’ ostati u vlasništvu ’Agrokora’, pa ni ’Merkator’... deonice će se preprodavati i na kraju će u ’Agrokorovom’ vlasništvu ostati verovatno samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj”, smatra Munjiza.

I BiH odbila da prizna leks Agrokor

Kantonalni sud u Sarajevu odbio je da prizna Zakon o vanrednoj upravi Agrokora za područje Bosne i Hercegovine, izjavio je za sarajevski Dnevni avaz rukovodilac advokatskog tima Agrokora u BiH Branko Marić.

U obrazloženju suda navodi se da bi pozitivna odluka bila suprotna javnom poretku i da bi se time ugrozilo pravo svake individue na parničenje, kaže Marić. Objasnio je da ovakva odluka, na koju je najavio žalbu Vrhovnom sudu Federacije BiH, može u krajnjoj instanci da dovede do komadanja kompanija u vlasništvu Agrokora u BiH.