Izdvajamo - Srbija

Poreske olakšice za kreativce

Ako je doprinos kreativne industrije srpskoj ekonomiji tako značajan, kao što je to pre nekoliko dana izjavila premijerka Ana Brnabić, šta je onda to što država može da uradi da podrži razvoj ovog sektora. Naročito ako se zna da je budžet Ministarstva kulture svega 13 milijardi dinara, što predstavlja manje od 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Iako kreativne industrije nisu samo kultura, čini se da je njihov doprinos srpskoj privredi, ipak mnogo veći. Ukupni prihodi ovog sektora, u koji se ubrajaju reklamiranje, arhitektura, zanati, dizajn, film, televizija, video, fotografija, sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, izdavačka delatnost, muzeji galerije, biblioteke, muzička, scenska i vizuelna umetnost, iznose 4,7 milijardi evra, što je 13,5 odsto BDP-a.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da je trenutak da država sistemski pomogne razvoj kreativnog sektora, pre svega u cilju podizanja konkurentnosti naše privrede, što će se odraziti na veće zapošljavanje i bolje plaćena radna mesta.

– Hajde da zajedno radimo na tome da omogućimo da naši umetnici, inovatori i preduzetnici, menadžeri u kulturi i kreativci u svim industrijama, mogu od svog kreativnog rada dobro da žive. Da svi zajedno kao društvo prepoznamo prave vrednosti, da uvažimo značaj i doprinos kulture, umetnosti i kreativnosti našim ekonomskim i opštim društvenim ciljevima – rekla je nedavno premijerka.

Kojim, onda, konkretnim merama država to može da uradi, pitali smo u kabinetu premijerke.

U narednom periodu biće osnovan savet predsednice vlade za kreativne industrije. Prvi sastanak zakazan je za 23. mart, a još nije poznato ko su članovi ovog saveta.

– U saradnji sa savetom biće definisane najvažnije aktivnosti kako bi se ovaj, inače vrlo živ i zdrav sektor, sistemski još podržao. Te aktivnosti će obuhvatati: osnivanje kreativnih habova, povezivanje industrije, niz intervencija za poboljšavanje pravnog i finansijskog okvira, razmatranje poboljšanja uslova autorskih ugovora za pojedine delatnosti, potencijalne poreske olakšice za ulaganje u kulturu i umetnost, olakšavanje administracije kod uvoza i izvoza umetničkih dela, i slično, kao i marketing odnosno međunarodno repozicioniranje Srbije, koje bi se oslanjalo na kreativnost i kreativne industrije – rečeno je u kabinetu premijerke za „Politiku”.

Održavaće se i radni sastanci po podsektorima, kako bi se utvrdile potrebne intervencije za svaki posebno, dodaje se.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već reformiše sistem obrazovanja u prvom i petom razredu osnovne škole tako da se uvodi projektno obrazovanje, odnosno uvodi se kreativnost u obrazovanje, čime se kod dece podstiče kreativno, analitičko i kritičko mišljenje i preduzetnički duh, kažu u kabinetu premijerke.

– Takođe, reformiše se i sistem akreditovanja novih programa na visokoškolskim ustanovama, čime će se omogućiti lakše uvođenje novih programa poput kreativne ekonomije, digitalnog marketinga i brojnih drugih interdisciplinarnih studija iz oblasti kreativnih industrija – navodi se u odgovoru.

Prema podacima Svetske banke, prosečni godišnji rast kreativne industrije u poslednje tri godine iznosio je 6,4 odsto, što je brže od ostatka privrede. U ovom sektoru registrovano je 31.835 preduzeća, što čini 10,1 odsto od ukupnog broja u Srbiji, a u njima je zaposleno 110.574 osobe. Čak 67 radne snage čine mladi od 25 do 44 godine.

Takođe, početnici u biznisu takođe se vrlo često odlučuju da osnuju firmu koja posluje u oblasti kreativne industrije. Skoro 13,1 odsto svih startapova, pokrenutih u poslednje tri godine, čine firme iz ovog sektora.

Broj novoosnovanih preduzeća u sektoru kreativnih industrija povećava se svake godine oko 3,1 odsto, u poslednje tri godine, u poređenju sa 2,1 odsto u široj privredi.

Novi preduzetnici u kreativnim industrijama imali su prosečnu godišnju stopu rasta od 22, dok je isti pokazatelj za celu privredu iznosio 5,3 odsto godišnje, pokazuje analiza Svetske banke.