Tema - Srbija

U Srbiji dupliran broj korisnika internet bankarstva

Svetski ekonomski rast će ove godine po deveti put zaredom biti 3,5 procenata ili viši, što se nije dogodilo još od šezdesetih godina prošlog veka, pokazuje analiza Unikredit grupe, pripremljena za godišnju konferenciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je nedavno održana u Jordanu.

U 2018. očekuje se da globalni rast bude skoro četiri odsto, između ostalog podstaknut i rastom američke ekonomije, koji neprekinut traje najduže u istoriji te zemlje, čak duže nego 30-ih i 60-ih godina prošlog veka.

– Evrozona raste brže nego što je očekivano i to u svim zemljama članicama. Najveći deo rasta vuku Nemačka i Francuska, ali rastu čak i Grčka, Italija, Španija i Portugal – istakao je Mateo Feraci, zadužen za strategiju Unikredita u Jugoistočnoj Evropi.

Prema njegovim rečima, i zemlje centralne i istočne Evrope beleže najviši rast još od globalne krize 2008. godine, pošto su u 2017. imale skok BDP-a od 3,7 odsto, „a ekonomska ekspanzija nije bila tako široko rasprostranjena još od osamdesetih“.

Unikredit banka procenjuje da će Srbija 2018. i 2019. godine ostvariti prosečan godišnji privredni rast od 3,1 odsto, nakon što je prošle godine podbacila sa rastom od samo 1,9 procenata.

Procene ove banke su slične očekivanjima Svetske banke, dok MMF i Vlada Srbije veruju u rast od bar 3,5 procenata. Unikredit za Hrvatsku projektuje rast od 2,8 odsto u ove dve godine, za BiH 3,3 odsto, Rumuniju i Mađarsku po četiri procenta, dok će Bugarska imati prosečan rast od 4,3 odsto.

Ove godine rast u regionu centralne i istočne Evrope uglavnom će biti vođen domaćom tražnjom, odnosno potrošnjom stanovništva i privrede. Zanimljivo je da osim Slovenije i Slovačke, nijedna od 11 zemalja regiona nije uspela da postane neto izvoznik.

U Rusiji, koja je pod sankcijama, to je najočiglednije, pošto će nemogućnost izvoza u mnoge razvijene zemlje uticati na smanjenje privrednog rasta te države sa približno 2,5 procenata u 2018. Rusija će tako prema projekcijama Unikredita u ovoj i narednoj godini imati prosečan privredni rast od samo 1,3 odsto, što je nešto niže od rezultata iz 2017. godine.

U Srbiji će činjenica da više uvozimo nego što izvozimo imati negativan doprinos BDP-u od nešto manje od jedan odsto, dok će fiksne investicije i privatna potrošnja najviše pomoći da ostvarimo pomenuti projektovani rast od 3,1 odsto u proseku.

U Unikreditu očekuju da banke u regionu nastave da smanjuju količinu nenaplativih kredita, tako da bi u Srbiji u 2019. učešće ovih kredita trebalo da padne na 8,1 odsto, sa 22 odsto, koliko je bilo 2015. godine, kada je Srbija bila neslavni rekorder u regionu po ovoj statistici.

Inače, jedan od osnovnih trendova u bankarstvu danas je digitalizacija, koja i štedi novac bankama i olakšava građanima korišćenje njihovih usluga. Srbija je sa skoro 70 odsto građana koji koriste internet i oko 1,3 mobilna telefona po glavi stanovnika dobro pozicionirana za rast u digitalizaciji. Podaci Unikredita pokazuju da u regionu od Srbije internet nešto više koriste Slovenci, Hrvati, Česi, Mađari, Slovaci, Poljaci i Rusi, dok mobilne telefone više koriste samo Poljaci i Rusi.

Prema rečima Andree Dijamantija, zaduženog za korporativno i investiciono bankarstvo u centralnoj i istočnoj Evropi u Unikreditu, ovaj region i dalje delimično zaostaje za zapadnom Evropom po korišćenju interneta među stanovništvom, dok se po korišćenju mobilnih telefona izjednačio još pre devet godina.

Podaci pokazuju da je internet bankarstvo u Evropi u snažnom zaletu, pa je tako u Srbiji prošle godine ovu vrstu usluga koristilo više od 20 odsto bankarskih klijenata, što je duplo više nego 2010. Međutim, uprkos ovakvom rastu, Srbija ostaje pri začelju Evrope po ovom kriterijumu, pošto samo Rumuni i Bugari manje koriste internet bankarstvo od nas. Primera radi, u Holandiji, koja predvodi ovaj trend, više od 90 odsto pojedinaca koristi bankarske usluge preko interneta, dok je prosek EU oko 60 odsto.

– Zemlje CIE regiona predstavljaju idealno okruženje za dalji napredak digitalnog bankarstva – rekao je Dijamanti. Kako je naveo, digitalne bankarske operacije se u ovom regionu trenutno brzo razvijaju, uz zemlje poput Češke, Turske i Srbije, koje su od 2010. duplirale broj pojedinaca koji koriste internet bankarstvo.