Tema - Srbija

Srpske aplikacije za mobilne telefone u svetskom vrhu

Da Srbija izvozi više softvera nego malina, odavno više nije vest. Ali jeste vest da su u jednom segmentu informacionih tehnologija (IT) srpski programeri među najboljima na svetu.

U najnovijem Izveštaju o globalnom indeksu inovacija Srbija se, po jednom pokazatelju, našla među prvih 15 svetskih ekonomija. Reč je o kreiranju aplikacija za mobilne telefone, novom pokazatelju koji meri kako se digitalna ekonomija razvija na globalnom nivou.

Na toj listi Srbija se nalazi na 15. poziciji od 126 rangiranih ekonomija sveta. Od zemalja regiona, bolje od nas pozicionirana je Slovenija, a svetski šampion u ovoj oblasti je Kipar.

Inače, indeks globalnih inovacija jednom godišnje izdaju Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, američki univerzitet Kornel i poslovna škola „Insead”.

Ove godine Srbija je popravila svoju poziciju na toj globalnoj listi, pa se tako našla na 55. poziciji kad je reč o najinovativnijim svetskim ekonomijama. Prethodne godine naša zemlja je bila na 62. mestu na listi globalnog indeksa inovacija, što znači da je Srbija popravila svoju poziciju za sedam mesta.

Inovativna ekonomija po definiciji iz ekonomskih udžbenika zapravo predstavlja privredu u kojoj je znanje najvažniji resurs i koje se, kroz inovativne procese, ugrađuje u nove proizvode i time povećava konkurentnost privrede.

Za najinovativniju svetsku ekonomiju ove godine proglašena je Švajcarska, a slede je Holandija, Švedska, Velika Britanija i Singapur. Ove godine došlo je i do značajnih promena na listi, pa je tako Kina ušla među prvih 20 inovativnih ekonomija i sada je na 17. mestu, dok SAD više nisu među prvih pet, već na 6. mestu. Autori ovog izveštaja navode da je Kina impresivan primer koji mogu da prate sve srednje razvijene zemlje kako bi ušle u grupu razvijenih zemalja. Frensis Gari, direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, rekao je, kako prenosi Beta, da „pozicija Kine predstavlja napredak za njenu ekonomiju koja se brzo transformiše i prioritet daje istraživanjima i genijalnosti”.

To što je Srbija 55. na ovoj listi jeste napredak u odnosu na prethodnu godinu, ali nije razlog za slavlje, jer su gotovo sve privrede regiona bolje rangirane od nas. Ispred nas na ovoj listi su: Slovenija (30), Bugarska (37), Hrvatska (41), Rumunija (49) i Crna Gora (52). Lošije rangirane u regionu od nas su samo Bosna i Hercegovina (77), Albanija (83) i Makedonija (84).

Konkretno, kad je o našoj zemlji reč, u izveštaju se navodi da Srbija spada u grupu zemalja koje su unapredile poslovnu klimu, povećale produktivnost, priliv stranih investicija i koje su se fokusirale na proizvodnju informaciono-komunikacione robe i usluga.

Na ovoj listi zemlje se rangiraju u sedam kategorija: institucije, ljudski kapital i istraživanje, znanje i tehnologija, sofisticiranost biznisa, kvalitet IT infrastrukture, tržišna sofisticiranost i kreativnost.

U ovom izveštaju navodi se da Srbija na obrazovanje troši četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a na istraživanje i razvoj 0,9 odsto BDP.

Indeks je poprilično složen i u njega je uključen i uspeh zemlje na PISA testiranju, pa čak i to koliko su česti unosi na internet enciklopediji Vikipedija iz Srbije. Meri se i pristup kapitalu, kao i koliko je državna uprava digitalizovana, koliki je doprinos kreativne industrije privredi, koliko je udeo izvoza IT usluga u ukupnom izvozu, koliko blisko sarađuju industrija i univerziteti, kao i kakva je zaštita manjinskih investitora.