Tema - Srbija

Pet miliona nelegalnih objekata

Broj bespravno podignutih zgrada i kuća raste iz dana u dan, sudeći prema najnovijoj proceni Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koja ukazuje da u Srbiji ima čak oko pet miliona nelegalnih objekata. Međutim, taj podatak trebalo bi uzeti sa rezervom, jer ne mora da znači da, ako neka nepokretnost nije uknjižena ona nema ni građevinsku dozvolu.

– Do sada se verovalo da je broj bespravno izgrađenih objekata oko milion i po. Zahvaljujući satelitskom snimku Srbije, već sada možemo da kažemo da ih ima oko pet miliona. Reč je o ogromnom mrtvom kapitalu, na koji ne može da se podigne hipoteka, niti može da se uloži u startap biznise i slično – rekao je direktor zavoda Borko Drašković.

Sistem satelitskih snimaka uveden je prevashodno zbog realizacije projekta masovne procene vrednosti nepokretnosti, ali se koristi i u postupku ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata.

– Na osnovu obrađenih podataka za 60 odsto teritorije, utvrđen je trend po kojem je broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane približno jednak broju objekata koji su upisani u katastar nepokretnosti – navedeno je sajtu RGZ-a.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da je trenutno u katastar nepokretnosti upisano približno 4,75 miliona objekata, dolazi se do zaključka da postoji oko pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, čak i pod pretpostavkom da 10 odsto onih evidentiranih u Registru objekata ne bude predmet upisa u katastar nepokretnosti, obrazloženo je na portalu RGZ-a.

Međutim, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nemaju informaciju na osnovu kojih je činjenica procenjen ukupan broj nezakonito izgrađenih objekata.

– Posebno napominjemo da se objekti na kojima nije upisano pravo svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno u katastar nepokretnosti, ne mogu nužno smatrati nezakonito izgrađenim objektima. Postoje objekti izgrađeni sa građevinskom dozvolom posle čije izgradnje nije ishodovana upotrebna dozvola, a tek nakon njenog dobijanja stiče se uslov za upis u katastar nepokretnosti – navode u Ministarstvu.

Ističu i činjenicu da se objekti izgrađeni u gradskim naseljima do 1948. godine, stambene zgrade izgrađene na seoskim područjima do 1961, kao i ostali objekti izrađeni na seoskom području do 1973. godine, takođe ne mogu smatrati nezakonito izgrađenim. Svi navedeni objekti nisu predmet ozakonjenja (legalizacije) jer nisu izgrađeni nezakonito, iako ih katastar nema u evidenciji.

U ministarstvu naglašavaju da se objekti ne mogu tretirati isto u smislu upisa u katastar nepokretnosti i u evidenciju nezakonitih. Katastar beleži svaki poseban deo objekta, dakle svaki stan u nekoj zgradi, dok se, na primer, objekat koji se sastoji iz više stambenih jedinica u evidenciji nezakonito izgrađenih objekata tretira kao jedan objekat, odnosno kao celina u građevinskom smislu.

Nadležni iz Ministarstva ne navode koliko nelegalnih objekta u Srbiji ima prema njihovim podacima i da li taj broj raste, mada su ranije procenjivali da ih ima oko milion i po.

– Kako je vreme izdavanja građevinskih dozvola osam radnih dana, ni vreme čekanja na izdavanje građevinske dozvole više ne može biti opravdanje za nezakonitu gradnju. Redovno kontrolišemo gradilišta u nameri da sprečimo bespravnu gradnju – kažu u Ministarstvu.

Na pitanje koliko je takvih graditelja do sada kažnjeno, budući da je gradnja bez dozvole krivično delo, odgovaraju da građevinski inspektor, osim donošenja rešenja o obustavi radova, uklanjanju objekta i zatvaranju gradilišta, ima dužnost da podnese krivične i prekršajne prijave protiv nezakonitog graditelja, te je dalja nadležnost kažnjavanja u delokrugu pravosudnih organa.

Oni, pak, navode da je tokom 2016. i 2017. na području Srbije srušeno 500 nelegalnih objekata.

Ističu da je u poslednje dve godine legalizovano više bespravnih objekata nego u prethodnih petnaest. Preciznije, od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata, pa do 31. avgusta 2018, doneta su 176.984 rešenja o ozakonjenju. U prethodnih 15 godina, na osnovu svih ranijih zakona koji su se bavili legalizacijom, doneto je svega oko 151.000 rešenja. Može se reći da je tek poslednji zakon, a bilo ih je pre toga pet – dao neke efekte.