pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.9511
USD 105.4736
CHF 105.0415
GBP 133.5346
CAD 78.2844
HRK 15.8735
BAM 60.3074
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818

Dogodine 10 miliona evra za energetsku efikasnost

Dogodine 10 miliona evra za energetsku efikasnostBudžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji raste iz godine u godinu i sledeće godine iznosiće više od 10 miliona evra, što znači da novca ima, ali je osim toga važno da imamo i sve više dobrih projekata, kazao je danas državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski.

"Zato me ohrabruje veliko interesovanje lokalnih samouprava koje danas vidim na ovoj konferenciji. Istovremeno, to interesovanje potvrđuje i da smo u saradnji sa partnerima iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ postigli značajne rezultate na podizanju svesti o važnosti energetske efikasnosti, na čemu smo radili godinama", rekao je Deđanski na Regionalnoj konferenciji Platforme znanja za energetsku efikasnost u Skupštine Vojvodine.

Interesovanje predstavnika lokalnih samouprava tokom konferencije bilo je usmereno na predstavljanje nacionalnih tipologija škola i vrtića, čiju je izradu takođe podržao GIZ u okviru projekta "Energetska efikasnost u javnim zgradama".

U Nacionalnoj tipologiji škola izneti su podaci do kojih je došao tim Beogradskog Univerziteta nakon prikupljanja i analize podataka za nekoliko hiljada škola u Srbiji. Uzimajući u obzir njihovu starost, način gradnje, veličinu, površinu, vrstu prozora, izolaciju i mnoge druge činjenice, Nacionalna tipologija škola opisuje presek stvarnog i idealnog stanja školskih zgrada iz ugla energetske efikasnosti.

Takođe, svrstavajući ih u kategorije, na vrlo konkretan način ukazuje koje mere rekonstrukcije u cilju postizanja energetske efikasnosti je najbolje preduzeti i time daje osnovu za donošenje odluke koje škole, kada i kako renovirati.

Na pitanje kolike se uštede rekonstrukcijom jedne škole mogu ostvariti, profesor Dušan Ignjatović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu ocenio je da se uštede kreću od 30 do 70 odsto.

"Ulaganje se svakako isplati, ali gde će se ulaganja usmeriti je druga stvar, jer na to utiču i demografski razlozi koji dovode do toga da pojedine škole imaju veoma malo učenika", zaključio je odgovarajući na pitanja novinara pre konferencije Ignjatović.

Slavoljub Arsenijević, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku rekao je da se u Vojvodini do sada radilo samo na energetski efikasnim sanacijama školskih i predškolskih objekata, a one donose manje uštede.

"U narednom periodu počinjemo da se bavimo energetskom efikasnosnišću na polju zgradarstvu, gde su uštede, kako su procenili stručnjaci i dokazala praksa, veće. Zato je veoma važno što već imamo Platformu znanja za energetsku efikasnost, kao i tipologije, koje će nam omogućiti da lakše i racionalnije donesemo odluke o prioritetima. Ovi alati su praktični i zaista pomažu da se novac plasira na pravi načina i na pravo mesto", rekao je Arsenijević i potvrdio da je energetska efikasnost jedna od retkih oblasti u kojoj novac ne nedostaje. "Vlada Srbije, Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za energetiku dosta ulažu u obnovljive izvore i energetsku efikasnost pre svega školskih i predškolskih objekata. Novca ima, ali nema dovoljno dobrih projekata. Zato je veoma važno da dalje nastavimo da radimo na informisanju i dizanju svesti o značaju primene mera energetske efikasnosti i da opštine i gradovi postanu svesni koliko je važna uloga energetskih menadžera u svemu tome", objasnio je Arsenijević.

Fokus projekta "Energetska efikasnost u javnim zgradama", koji od 2015. godine sprovodi GIZ, je na školama.

"Ovom temom se bavimo na sveobuhvatana način. Zato smo, imajući u vidu primere dobre prakse iz Nemačke, koji pokazuju da je promena ponašanja korisnika ključ uspeha za primenu mera energetske efikasnosti, kreirali, i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, sproveli, obuke za domare i zaposlene u školama", objasnila je Jovana Stamenković, menadžer projekta.

Ona je konstatovala i da je u toku poslednjih 10 godina, koliko GIZ sprovodi projekte u oblasti energetske efikasnosti, u Srbiji ostvaren veliki napredak u pogledu regulatornih okvira, instrumenata za kreiranje politika u ovoj oblasti i alata za procenu isplativosti ulaganja.

"U tom smislu istakla bih Platformu znanja za energetsku efikasnost koja daje mogućnost razmene iskustava, ekspertiza i primera dobre prakse", zaključila je Stamenković.

Inače, jedna od tema konferencije bio je i novi mehanizam finansiranja iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije za kupovinu energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu putem vaučera.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share