Poslovne vesti - Srbija

Posle 134 godine tiho nestao "29. novembar"

Priča o subotičkom "29. novembru" počela je 1885, godine su dve ugledne jevrejske porodice osnovale klanicu "Harman i Konen", koja je otkupljivala živinu po južnoj Ugarskoj i prodavala je po celoj zapadnoj Evropi.

A neslavno se završila pre desetak dana kada je, posle dva stečaja, rasprodata i poslednja imovina nekadašnjeg giganta, koji je zapošljavao tri hiljade ljudi i hranio veliki deo Starog kontinenta.

Vizija Rafaela Hartmana i Vilhelma Konena trasirala je put razvoja klanične industrije u našoj zemlji. Davne 1897. izgrađena je hladnjača, koja će najpre koristiti isključivo prirodni led iz Palića, a od 1903. i veštački, sa tehnologijom koja je tek drugi put primenjena u Evropi. Pamti se 1922. godina, kada je zaklano čak 6.320 svinja.

U klaničnom pogonu koji se nalazio na Palićkom putu imali su pokretne trake i hidrauličnu presu, kao i industrijski kolosek koji je vodio do pruge za Horgoš. Londonskom tržištu su samo u aprilu 1925. isporučili 140.000 komada ćurki.

Nacionalizacijom imovine posle Drugog svetskog rata klanica 1946. godine dobija ime nekadašnjeg Dana republike bivše SFRJ. Nastavlja da radi na temeljima stare slave, a deset godina kasnije gradi se novi pogon fabrike u Tolminskoj ulici. S vremenom postaje najveća mesna industrija u tadašnjoj Jugoslaviji i po kapacitetu, i po prodaji i izvozu.

- Od te fabrike je stvoren gigant koji je februara 1984. godine imao proizvodnju od 3.500 tona mesa, od čega je dve hiljade tona bilo namenjeno izvozu na američko, englesko tržište, tadašnji Sovjetski Savez, Izrael, Grčku... - podseća Marija Novkov, koja je u ovom preduzeću provela tri decenije.

- Problemi su počeli početkom devedesetih, sa raspadom zemlje i sankcijama. Klanica koja je bila projektovana za 1.500 svinja i 200 junadi, radila je sa jedva deset odsto kapaciteta.

Uprkos inflaciji i drugim problemima koji su se svalili na pleća cele privrede, "29. novembar" je kako-tako radio do 1998. godine.

 Prvi stečaj pokrenut je 4. novembra 1998. a svih 2.500 radnika dobilo je otkaz. To je bio prvi gigant u regionu koji je otišao u stečaj i to je bilo strašno, ogroman šok za sve. U to vreme nije bilo moguće naći posao, došlo je i bombardovanje i sve je stalo - seća se Marija.

- Ponovni pokušaj da se obnovi fabrika i da se krene sa proizvodnjom bio je 2000. godine kada je deo radnika primljen i počeli smo da radimo sa pet do deset odsto kapaciteta. Bez obzira na restrukturiranje, fabrika je sve više upadala u nedaće, gomilali su se dugovi te je decembra 2008. godine opet stala, a maja 2009. proglašen je stečaj.

Prodaja fabrike u celini pokušavana je nekoliko puta, ali bez uspeha. Potom počinje da se oglašava prodaja deo po deo. Najpre se 2016. prodaju mašine i oprema, koje su bukvalno otišle u "staro gvožđe" jer su prodate austrijskom preduzeću za trgovinu sekundarnim sirovinama za 48 miliona dinara. Godinu dana kasnije novog gazdu dobija fabrički kompleks u Tolminskoj ulici za 84 miliona dinara. Sredinom meseca prodati su farma, silosi i mešaona stočne hrane u Malim Pijacama, kao i 54 hektara obradivog zemljišta u okolini sela, za 59 miliona dinara.

- Novac od prodaje mašina otišao je na namirivanje dugova za porez na gradsko građevinsko zemljište, dok je raspodelom sredstava od prodaje centralne zgrade fabrike, između ostalog, namirena Uprava prihoda za doprinose iz 1998. godine - predočava naša sagovornica.

- Radnici do danas nisu dobili ništa. To je velika nepravda prema ljudima koji su godinama radili i koji su držali tu fabriku. Očekujemo da će se od ove prodaje povezati staž za 2008. godinu za više od 200 ljudi što im je značajno, jer mnogi imaju problema da ostvare penziju.

Preživela je klanična industrija u Subotici mnoge teške dane i raspade tri države, ali je pokleknula pred tranzicijom. Danas, u gradu koji je kolevka mesne industrije na ovim prostorima ne postoji nijedna fabrika mesa!

Nije bilo dobre volje

Do poslednjeg trenutka niko nije verovao da će propasti "carstvo dobre hrane".

- Moj otac je u fabrici proveo 42 godine i uvek je govorio da sve može da propadne sem "29. novembra". Mislim da nije bilo volje da se spase subotička privreda. U to vreme na noge su ponovo stale klanice u Bačkoj Topoli i Vrbasu, koje su bile mnogo manje od "29. novembra" - smatra Marija Novkov.

Tužbe

Više od hiljadu bivših radnika "29. novembra" podnelo je tužbe za nadoknadu nematerijalne štete, jer im nije ispoštovano pravo na suđenje u razumnom vremenskom roku. Spor su dobili i biće obeštećeni sa po 500 evra. Sada su na redu tužbe za nadoknadu materijalne štete.