pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5937
USD 106.3523
CHF 107.2348
GBP 133.5078
CAD 80.1375
HRK 15.8775
BAM 60.1247
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
24.07.2019.RTS

Uspeo srpski projekat za pretvaranje algi u biodizel

Uspeo srpski projekat za pretvaranje algi u biodizelNaučnici Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu uspeli su, prema prvim rezultatima trogodišnjeg projekta koji je jednstven u svetu, da metodom „stresiranja“ mikroalgi povećaju njihovu proizvodnju masti za oko 30 odsto, što će imati veliki uticaj na proizvodnju biodizela u budućnosti.

Direktor projekta i naučni savetnik u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, Ivan Spasojević, navodi da su posle dve godine rada dobili izvanredne rezultate koji mogu na globalnom nivou značajno da snize cenu biodizela i doprinesu njegovom korišćenju kao biološkog nasuprot fosilnim gorivima.

„Mikroalge su već prepoznate od najvećih naftnih kompanija kao moguća budućnost, pored električne energije. U Sjedinjenm Državama ulažu u istraživanja mikroalgi“, ističe Spasojević u razgovoru za Tanjug.

Dodaje da, na primer, jedna od najvećih američkih naftnih kompanija „Ekson“ ulaže u istraživanja proizvodnje biodizela od algi, s tim što oni koriste genetske modifikacije algi.

Sa druge strane, Institut je pokrenuo projekat „pozitivnog stresiranja“ algi uz pomoć sunčeve svetlosti i drugih uticaja pod nazivom „Radiacioni hormezis u službi povećanja prinosa biomase iz mikroalgi“, koji je pokazao da alge daju dobre rezultate kada su pod umerenim „stresom“ odnosno proizvode više lipida od kojih se pravi biodizel.

Projekat je počeo 2017. godine pod okriljem NATO programa „Nauka za mir i bezbednost“, u saradnji sa Univerzitetom u Mančesteru i „Bejlor“ Univerziteta u Teksasu, kao i kompanijom "Varicon Aqua" iz Velike Britanije koja proizvodi bioreaktore i sisteme za uzgoj mikroalgi.

Spasojević navodi da će dobijeno naučno znanje na kraju projekta, biti dostupno svima, kao i da bi Srbija mogla, ako pokrene uzgoj mikroalgi i proizvodnju biodizela, da postane energetski nezavisna.

„To bi morala da bude velika proizvodnja. Bilo bi veoma značajno ako bismo imali svoju naftu, odnosno biodizel, a posebno u slučaju neke globalne krize“, napominje sagovornik Tanjuga.

Neke od prednosti pravljenja biodizela od mikroalgi je što se koriste bazeni, bare i slično, na zemljištu koje nije ni za šta, u krajevima gde nema dobrog prinosa drugih kultura, ističe Spasojević i dodaje da biomasa dobijena od algi može da se koristi i za stočnu hranu.

U Institut je uspostavljena nova laboratorija za mikroalge u kojoj se vrši „stres“ niskog intenziteta na alge i podstiče proizvodnja veće količine masti - fenomen horezmis.

„Projekat će biti završen u avgustu naredne godine i sada imamo sastanak sa partnerima iz Sjedinjenih Država i Velike Britanije“, dodao je direktor projekta.

Sada sledi primena tog metoda na drugim vrstama algi, kao i obuka studenata koji se usavršavaju u toj oblasti nauke, tako da će Srbija sada razvijati svoj „nou-hau“ i imati stručnjake za tu oblast.

Početna ulaganja za uzgoj algi nisu velika, ali se mora, kao i kod suncokreta, uložiti u proces ekstrakcije, odnosno izdvajanja i pretvaranja masti u biodizel.

„Naš projekat se bavi poboljšanjem proizvodnje masti kod mikroalgi putem 'stresa', tako da ne postoji sličan projekat u svetu. Postoje genetske modifikacije na algama, dok mi izazivamo metaboličke promene kod algi 'stresom' niskog intenziteta, kada ona uđe u fazu da pravi rezervu“, objašnjava naučnik.

Procene su da bi cena biodizela u svetu mogla da se smanji i za 20 odsto uz pomoć ove tehnologije dobijanja biodizela, jer je glavni cilj kod korišćenja biodizela da se smanji njegova cena, a na to najviše utiče količina masti.

Pored toga, alge skupljaju ugljen-dioksid i njihovim uzgojem se smanjuje efekat staklene bašte, s obzirom da alge fotosintezom pretvaraju sunčevu energiju u ulje, odnosno naftu, objašnjava Spasojević.

Projekat je vredan 400.000 evra.  Do sada je u savremene aparate za istraživanje i stipendije uloženo oko 300.000 evra. Veliki deo tog novca se koristi za stipendije studenata koji su se zahvaljujući tom projektu odlučili da ostanu u Srbiji.

Direktor Centra za mikroskopiju na „Bejlor“ Univerzitetu u Teksasu, Bernd Šehman, navodi da oni imaju razne vrste mikroskopa za različite materijale i da je njegova uloga u projektu da obezbedi mikroskopsku ekspertizu.

To znači da mi gledamo ćelije algi nakon 'stresa' koji se sprovodi u Beogradu. Pratimo strukturne promene ćelija algi i za to koristimo elektronske mikroskope, kojima mogu da se gledaju čak i komponente samih ćelija. Tako da možemo da pratimo njihov kvalitet, sadržaj masti i komponete zidova ćelija, što su najvažnije komponente za proizvodnju biodizela iz algi“, naglašava Šehman.

Preliminarni rezultati projekta pokazuju veliko povećanje masti u algama, tako da, po mišljenju saradnika iz Amerike, pristup koji su koristili istraživači u Beogradu se pokazao kao ispravan.

Džon Pitman sa Univerziteta u Mančesteru, koji koordinira projekatom u okviru NATO programa, ističe da je njegova uloga da obezbedi naprednu tehnološko ekspertizu, pošto taj Univerzitet ima veliko iskustvo kada je reč o algama i njihovom korišćenju, ali i kada je reč o genomskoj analizi.

Naglašava da je proizvodnja biodizela od algi veliki izazov ako se uporedi sa drugim fosilnim gorivima, pre svega zbog cene.

„Velike su prednosti korišćenja algi za biodizel u odnosu na druge agrokulture, s obzirom da one ne učestvuju u poljoprivredi i ishrani. Tako da alge imaju mnoge prednosti ako se porede sa drugim bioizvorima“, kaže Pitman.

Prednost tečnog biogoriva je to što se može koristiti i za brodove, avione, za transport na zemlji i slično, dok struja još ne može u toj meri zbog problema njenog skladištenja, uprkos značajnim pomacima kod električnih automobila.

Marko Licul iz kompanije "Varicon Aqua" iz Velike Britanije, navodi da je njegova kompanija komercijalni partner u ovom projektu i da ima ulogu da ispita komercijalizaciju potencijala tog istraživanja. Očekuje da će se projekat na tržištu isplatiti već u narednih tri do pet godina.

„Prvi rezultati su izvanredni. Ivan je uspeo za oko 30 odsto da poveća proizvodnju masti, što je odlično. To je važno za razvoj biodizela i drugih stvari od algi. Glavni korisnici će biti kompanije koje prave biodizel, ali i one u oblasti zdrave ishrane“, ističe Licul i dodaje da će ovaj projekat imati veliki značaj i kada je reč o ekologiji.

Treća generacija biodizela

Evropska unija je već zabranila proizvodnju biodizela iz uljarica, pošto dolazi do kolizije između prehrambenih potreba stanovništva i naftnih kompanija. Evropska unija je, kako navodi Spasojević, potpuno zabranila biogoriva prve generacije iz ulja, delimično i druge generacije, dok je proizvodnja biodizela od algi nova, treća generacija.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share