Tema - Srbija

Internet napreduje, ali televizija se i dalje gleda

Među 20 najgledanijih emisija u prvoj polovini ove godine, čak 17 je emitovano na RTS-u. Velika gledanost programa javnih servisa zabeležena je svuda u Evropi. Ono što iznenađuje je činjenica da je porastao broj mlađih gledalaca koji na tradicionalan način prate televizijski sadržaj.

Prema najnovijem izeštaju Evropske radiodifuzne unije, bez obzira na nove tehnologije i internet, televizija se i dalje jako gleda širom Evrope.

Građani su u 2018. godini u proseku proveli tri sata i 35 minuta dnevno uz male ekrane. To je samo dva minuta manje nego prethodnih pet godina. Najbrojnija je starija populacija i oni srednjih godina, dok mlađi u proseku provode sat i 40 minuta dnevno uz TV sadržaj.

„Televiziju najduže gledaju Rumuni – čak pet sati i 37 minuta u proseku dnevno“, kaže Milena Mihajlović iz Centra za istraživanje programa i auditorijuma RTS-a.

Na listi evropskih zemalja koje naviše gledaju televiziju, među prvih 10 su četiri iz regiona. Srbija je na drugom mestu. Pet sati i 32 minuta dnevno naši građani gledaju televiziju, što je za čak 19 minuta više nego 2017. godine.

„RTS ima najveći auditorijum. Televiziju u Srbiji gleda oko 4,7 miliona gledalaca starijih od četiri godine, a od toga dve trećine su i gledaoci RTS-a i to je negde oko 600.000 ljudi više od druge po gledanosti televizije“, objasnila je Mihajlovićeva.

Prema istraživanjima koja pokazuju televizijske navike gledalaca Evrope tokom 2018. godine, najviše se gleda program javnih servisa. RTS je na četvrtom mestu u Evropi po gledanosti, kada je u pitanju mlađa populacija.

„Moramo napomenuti da su tradicionalno najgledanije emisije Dnevnik u 19.30 i Slagalica. Srednja i starija populacija više bira domaće igrane serije i informativni program, a mlađa populacija bira takmičarske emisije ili strani igrani program“, otkriva Mihajlovićeva.

Interesantno je i to da su sada i mlađe generacije širom Evrope zainteresovanije za sadržaje javnih servisa, nego prethodnih godina, a većinu ukupnog auditoriuma i dalje čine žene.

„Interesantno je da u publici RTS-a ima više muškaraca za razliku od konkurentnih televizija, ali i auditorijuma uopšte gde je za koji procenat, odnosno u ukupnom auditorijumu imamo pet posto više žena, a u publici RTS-a imamo četiri odsto više muškaraca“, navodi Mihajlovićeva.

Iako popularnost različitih svetstkih platformi sa video-sadržajem raste, interesovanje za tradicionalan način gledanja televizije nije prestalo.

„Televizija se kod nas i dalje najviše gleda u realnom vremenu. Podatak za prošlu godinu je 97,8 odsto gledanja televizije je u realnom vremenu, ostalih 2,2 je u odloženom vremenu. To je, naravno, malo u odnosu na prosek u evropskim zemljama gde je 91 posto gledanja televizije u realnom vremenu, a ostalih devet posto u odloženom“, istakla je Mihajlovićeva.

Od RTS-ovog sadržaja, odloženo se najčešće gledaju informativni i sportski program, domaće serije i dokumentarne emisije.