Izdvajamo - Srbija

Šta se stvarno krije iza želje Rusije da gradi nuklearku u Srbiji

Rusija i Srbija gradiće Centar za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije u Vinči. Tu će biti izgrađen istraživački reaktor, takozvane nulte snage, koji će proizvoditi radioaktivne izotope za medicinu i različita istraživanja, ali tu neće biti izgrađena nuklearna elektrana, niti će reaktor koji će se graditi biti te snage da može da proizvodi električnu energiju.

Reaktor će, saznaju "Večernje novosti", koštati oko 300 miliona evra, dok izgradnja nuklarne elektrane košta četiri-pet milijardi evra.

- Ipak, gradnja nuklearne elektrane moraće u nekom trenutku da dođe na red, zbog sve manjih zaliha fosilnih goriva. Ali i ako jednog dana odlučimo da struju proizvodimo u nuklearnim reaktorima, biće potrebno od 10 do 15 godina da se projekat realizuje. Najlogičnija lokacija bila bi negde uz Dunav - objašnjava jedan od srpskih nuklearnih fizičara.

Za to je, međutim, potrebno promeniti zakone. Prema postojećim propisima, u Srbiji je zabranjena izgradnja nuklearnih postrojenja. Moratorijum na izgradnju, koji je donet 1989. godine, nakon černobiljske katastrofe, istekao je posle 25 godina, kada je usvojen Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana.

Zabrana gradnje marginalizovala je i školovanje kadrova za nuklearnu energiju, ali stručnjaci smatraju da bi bilo dobro da više budemo u toku sa istraživanjima u tom domenu, kako bismo tehnološki bili potkovani ako država za 10 ili 20 godina odluči da podigne nuklerku.

Ako Srbija bude pravila takvo postrojenje, imaće u tome podršku Rusije. Visoki zvaničnik Vlade Rusije Sergej Prihotko rekao je da je Rusija spremna da bude partner Srbije i u izgradnji nuklearne elektrane, ako ona odluči da pokrene nuklearni energetski program.

Inače, sporazum o izgradnji naučnog centra u "Vinči" potpisali su ministar za inovacije Nenad Popović i generalni direktor ruske državne korporacije "Rosatom" Aleksej Lihačov.

Centar će, kako je saopštio "Rosatom", imati višenamenski reaktor za istraživanja ispunjen vodom pod pritiskom, uz sve prateće sisteme, opremu i laboratorije.

- Centar za nuklearne nauke, tehnologije i inovacije, koji ćemo zajednički izgraditi u Srbiji, predstavlja inovativni projekat zasnovan na najnaprednijim nukleranim tehnologijama. Projekat je rezultat naše dugoročne saradnje u ovoj oblasti i tradicionalnih veza ruskih i srpskih nukelarnih istraživača - rekao je Lihačov, i dodao da su obe strane rešene da ovaj projekat sprovedu u praksi što je pre moguće.

Kako je, za "Novosti", pojasnio prof. dr Miodrag Krmar, profesor na Katedri za nuklearnu fiziku na PMF u Novom Sadu, sporazum je veoma važan za obe zemlje, jer će ovaj centar biti najmoderniji centar za nuklearna istraživanja u Evropi, u kojem će se obučavati kadrovi iz celog sveta.

- Imaćemo najmodernije ruske tehnologije za primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, pre svega u oblasti medicine, poljoprivrede i industrije. To će doprineti tome da u Srbiji stvorimo novu generaciju nuklearnih naučnika i da sprovodimo istraživanja kakva danas postoje u Americi, Francuskoj, Kini, Rusiji i drugim ekonomski razvijenim državama - dodao je prof. dr Krmar.

Otpremili gorivo, ostao otpad

Prvi istraživački reaktor u Institutu "Vinča" kupljen je od Rusa, zajedno sa uranijumskim gorivom, 1955. godine. Pokrenut je 1959. godine i radio je do 1984, kada je zaustavljen zbog rekonstrukcije, ali nikada nije ponovo pokrenut. Uranijumske šipke težine 2.500 kilograma iz reaktora A u "Vinči" otpremljene su u Rusiju 2010. godine. Od tada Srbija više nema atomsko gorivo, već samo nuklearni otpad (delove reaktora i druge ozračene elemente, medicinske radionukleide...). Pored ovog, u Vinči je postojao i mali, tzv. školski reaktor, koji je služio u naučne svrhe, ali ni on ne radi.