U fokusu - Srbija

Zakono o štrajku: Poslodavac više neće određivati minimum rada

Minimum procesa rada u buduće bi, umesto poslodavaca, trebalo da utvrđuje kolektivni ugovor, predviđeno je Nacrtom izmena Zakona o štrajku.

Načelnica Odeljenja za socijalni dijalog u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragana Kralj, kaže da se na novom nacrtu izmena Zakona o štrajku radilo dve godine, i da je to primer zakona gde svi imaju različito gledište kako to pitanje treba urediti.

"Na kraju se došlo je do zajedničkog rešenja, bar u meri da unapredimo sadašnji zakon", rekla je Kralj na okruglom stolu na temu "Sindikat u privatnom sektoru", u organizaciji Granskog sindikata Industrije, energetike i rudarstva "Nezavisnost" i Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", kome su prisustvovali i predstavnici poslodavaca.

Navela je da bi na prvom mestu minimim procesa rada trebalo da utvrđuje kolektivni ugovor, a u tome je, dodaje, veoma bitan doprinos sindikata i da se sasluša i mišljenje sindikata prilikom utvrđivanja minimuma procesa rada.

Podsetila je da su prošle godine u julu usvojene izmene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, i navela da se na u tom propisu radilo zajednički sa predstavnicima sindikata i UPS.

"Mislim da smo došli do jednog dobrog zakonodavnog rešenja", rekla je Kralj i dodala da se sada, na primer, može pokrenuti više postupaka koji se tiču sindikalnog organizovanja, utvđivanja reprezentativnosti sindikata ili čak zaključivanja kolektivnog ugovora.

Navela je da tako sada omogućeno i da miritelj bude uključen u sam postupak kolektivnog pregovaranja sindikata sa poslodavcima.

Maja Ilić, iz Inspektorata za rad, rekla je da se godišnje obavi između 7.000 i 10.000 inspekcijskih nadzora na zahtev radnika iz oblasti radnih odnosa, a između 600 i 700 u vezi sa zahtevim o bezbednosti na radu.

Navela je da to pokazuje da radnici nisu zastrašeni, te dodala da su predmet inspekcijskog nadzora i inostrani poslodavci.

Na okruglom stolu je rečeno da je istraživanje Centra za sindikalizam pokazalo da osam odsto svih zaposlenih kaže da veruju da se u Srbiji poštuje radno pravo, da više od dve trećine zaposlenih u Srbiji smatra da država štiti interes poslodavaca, dok 79 odsto zaposlenih ćuti i trpi zbog kršenja svojih prava, jer se boji da ne izgubi posao.

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković kaže da se taj sindikata zalaže za koncept dostojanstveng rada, angažovanje po ugovoru pod unapred poznatim uslovima, bezbednost na radu, i pristojno plaćen posao sa zaradom koja je redovna.

"Ne vidim ništa od ovoga što ne bi odgovaralo i poslodavcima", rekao je Stojiljković i naveo da sindikalna kritika mora biti orijentisana, tačna i da se čuva globalnih procena da ništa ne valja, a da država ima obavezu da prihvati kritiku sidikata.

Momir Nikolić, generalni direktor proizvodno-poslovne celine Fresenius medical care, kaže da je više od 20 godina u privatnom biznisu i da nije osetio da ga država kao poslodavca više štiti, a da sa državom ima korektnu saradnju.

Kao poslodavcu mu je, kako je ispričao, nekada teže da radi tamo gde nema sindikata.

"Radim za multinacionalne kompanije koje poznaju prava radnika", rekao je Nikolić i naveo da su sastanci sa sindikatima redovni.

Zakon o bezbednosti na radu do kraja godine

Do kraja 2019. godine biće donet novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, Nenad Nerić na konferenciji "Bezbedan rad-zdrava budućnost". V.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Marina Furtula, rekla je da se zakon donet 2005. godine nije menjao 14. godina. Statistika kaže da su gradilišta najveći problem kada je reč o bezbednosti - 2018. bila 53 smrtna slučaja na radu.