pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5121
USD 105.8
CHF 107.0628
GBP 139.1829
CAD 80.2623
HRK 15.7895
BAM 60.083
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818

Srbija ima 30,4 tone zlata, što čini 10 odsto neto deviznih rezervi

Srbija ima 30,4 tone zlata, što čini 10 odsto neto deviznih rezerviGuvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković saopštila je danas da Srbija ima 30,4 tone zlata i da ono čini oko 10 procenata neto deviznih rezervi zemlje.

Tabaković je, na konferenciji za novinare u NBS, precizirala da protivvrednost tih 30,4 tone zlata iznosi 1,23 milijarde evra, podsetivši da su neto devizne rezerve danas na nivou od 12 milijardi evra.

Prema njenim rečima, od ukupne količine zlata 21 tona je u proteklom periodu kupljena od Rudnika Bor po važećim berzanskim cenama, a devet tona u inostranstvu.

Guverner je dodala da je reč o zlatu visoke finoće, koja u proseku iznosi 99,1 procenat.

Martejnu predočili činjenice, MMF zadržao prognozu

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković otkrila je danas da je zbog uspavanja rasta Evropske unije, koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner, Međunarodni monetarni fond bio u iskušenju da snizi prognozu rasta srpske privrede, ali da je od toga odustao na bazi činjenica koje su članovima tima MMF predočene u razgovoru tokom poslednje posete.

Tabaković je rekla da je povodom skepticizma da će Srbija ostvariti projektovani rast od 3,5 procenata u 2019., u uslovima usporavanja globalne ekonomije, pre svega EU, upitala šefa tima MMF-a Jana Kesa Martejna: "Da li je iko verovao da će Srbija ostvariti rast u uslovima fiskalne konsolidacije i rigidnih mera štednje? A ostvarila je".

"On je rekao da će razmisliti. Nakon toga, MMF je zadržao projekciju rasta na 3,5 odsto", navela je guverner na konferenciji za novinare u NBS.

Tabaković je istakla da ekonomska aktivnost raste dvadeset uzastopnih tromesečja, te da je u trećem tromesečju, u odnosu na isti period prošle godine, rast bruto domaćeg proizvoda ubrzan na 4,7 odsto.

"S obzirom na to da je eksterna tražnja dodatno usporena, takvo ubrzanje privrednog rasta ukazuje da domaći faktori daju sve značajniji doprinos. Ključni činilac ubrzanja privrednog rasta u trećem tromesečju bio je građevinski sektor, koji je usled intenziviranja radova na saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi ubrzao rast na oko 35 posto međugodišnje", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, brži privredni rast omogućilo je aktiviranje investicija iz prethodnog perioda, koje su uticale na to da izvoz prerađivačke industrije ubrza rast sa pet odsto u prvoj polovini godine na skoro devet procenata tokom trećeg tromesečja.

S obzirom na ostvarene rezultate, Tabaković je naglasila da je NBS projekciju rasta BDP-a za ovu godinu korigovala naviše, sa 3,5 na 3,6 odsto, pri čemu postoji realna mogućnost da rast bude i veći.

"Očekujemo da će se rast dodatno ubrzati na oko četiri procenta u 2020. i da će sličnu dinamiku zadržati i u srednjem roku, vođen investicijama, izvozom i održivim rastom lične potrošnje", poručila je guverner NBS.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević rekao je da je već izvesno da će 2019. godinu na globalnom nivou obeležiti znatno usporavanje trgovine i privrednog rasta usled rastućeg protekcionizma i neizvesnosti u pogledu budućih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija.

Nasuprot neizvesnosti u međunarodnom okruženju, domaće uslove za sprovođenje monetarne politike karakterišu dalja makroekonosmka poboljšanja, što je u osnovi projekcije Narodne banke, rekao je Jakovljević.

Stabilnost je, navodi, ostvarena i u uslovima znatno viših kapitalnih izdataka države i povećanih izdataka za plate i penzije.

"Ostvaren je suficit konsolidovanog budžeta, koji je u prvih devet meseci ove godine iznosio preko 35 milijardi dinara. Zahvaljujući eliminisanju fiskalne neravnoteže, učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je na 52 odsto krajem septembra, pri čemu se očekuje dalji nastavak njegove silazne putanje", kaže Jakovljević.

Očekivanje NBS je da će strane direktne investicije (SDI) dostići rekordan nivo iz prethodne godine od 3,5 milijardi evra, budući da su zaključno sa septembrom već iznosile 2,9 milijardi evra, i da će u neto iznosu, petu godinu zaredom, više nego u potpunosti pokriti deficit tekućeg računa platnog bilansa.

"Uravnotežene javne finansije i stabilna eksterna pozicija zemlje odražavaju se na pad premije rizika i povećanje kreditnog rejtinga, što doprinosi relativnoj stabilnosti na deviznom tržištu", naveo je Jakovljević.

Na pitanje novinara, koliko je za MMF bila uverljiva informacija da Zavod za statistiku više ne objavljuje fleš procenu rasta BDP-a, guverner je objasnila da je RZS zbog usklađivanja s međunarodnim standardima menjao metodologiju, što je s jedne strane zahtevalo da se u jednom trenutku rade merenja čije je objavljivanje odloženo, ali se s druge strane, kaže, time postiglo da ta merenja budu pouzdana.

"Kada su cifre dovoljno dobre, sada ćemo da pitamo, a da li su prave ...", prokomentarisala je Tabaković.

Ona je kao primer izostavljanja iz informacije nekog važnog dela za javnost navela podatak iz Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC) da je 120 stranih kompanija, članica tog udruženja, uložilo 35 milijardi evra u Srbiju.

"Znate šta nedostaje u toj informaciji - da li je to milosrđe ili ostvaren profit? Da li je motiv ulaganja u Srbiju zaraditi ili samo govorite deo koji se vama dopada?", upitala je guverner.

Navodeći u tom kontekstu podatak da su strane kompanije kroz dividende iznele 709 miliona evra iz Srbije, Tabaković je zaključila:"Ljudi dolaze ovde da rade i zarade. Nisam nezadovoljna tom cifrom, zato što je 56 posto od zarađene dobiti reinvestirano u Srbiju".

Srbija nerizična za ulaganja, investicioni rejting na dohvat

Premija rizika Srbije je sada među najnižim u regionu, a 12. novembra se spustila na svega 34 bazna poena, izjavila je Tabaković.

Ističući da su znatnom padu premije rizika u većoj meri doprineli domaći faktori, Tabaković je na konferenciji za novinare u NBS, rekla da se prethodnih meseci premija rizika nekoliko puta spustila ispod nivoa od 50 baznih poena, a 12. novembra je dostigla i svoju najnižu vrednost od 34 bazna poena.

"Želim da istaknem i da je Srbija došla na korak od dobijanja investicionog rejtinga, karakterističnog za ekonomije koje odlikuje visoka sigurnost ulaganja, što je ne samo potvrda ekonomskog napretka i rezultata koje ostvarujemo već i doprinosi daljem poboljšanju uslova finansiranja i investiranja u Srbiji", dodala je guverner.

Konstatujući da se smanjuju i valutni i rizik refinansiranja, Tabaković je to argumentovala ponovnom uspešnom emisije desetogodišnje evroobveznice emitovane prošle nedelje na međunarodnom finansijskom tržištu.

Emisija je, kako je naglasila, realizovana po najnižoj stopi prinosa do sada od 1,25 odsto, što su, kaže, uslovi koje ostvaruju zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom.

"Ova sredstva namenjena su isključivo za isplatu ranije uzetog skupog duga u dolarima, što znači da se po ovom osnovu ne povećava javni dug, dok se smanjuju troškovi kamata", poručila je Tabaković.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share