pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5574
USD 105.5652
CHF 109.3455
GBP 138.0268
CAD 80.8788
HRK 15.7825
BAM 60.1061
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
12.12.2019.Politika

Dva miliona ljudi radi u uslužnim delatnostima i industriji

Dva miliona ljudi radi u uslužnim delatnostima i industrijiBroj formalno zaposlenih prvenstveno je porastao u privatnom sektoru i u prvom delu ove godine premašio je cifru od milion i po radnika, ostvarivši tako prosečan rast od 16,5 odsto u odnosu na 2014.

U isto vreme zaposlenost u javnom sektoru smanjena je za 4,1 procenat, na manje od 600.000 ljudi, budući da je i dalje na snazi racionalizacija javnog sektora.

U uslužnim delatnostima i sektoru industrije u prvoj polovini 2019. u proseku je bilo zaposleno blizu dva miliona ljudi, što je za oko 230.000 više nego u istom periodu 2014, pri čemu je samo u okviru prerađivačke industrije broj radno angažovanih povećan za oko 86.000.

U analizi trendova na domaćem tržištu rada, kojoj se posvetila Narodna banka Srbija, između ostalog, piše i da zaposlenost u građevinarstvu evidentno raste od 2018. i u petogodišnjem periodu zaposleno je oko 13.000 radnika više, dok se jedino smanjio broj registrovanih individualnih poljoprivrednika i zaposlenih u toj oblasti i to za oko 50.000, gde je najviše učešće takozvane ranjive zaposlenosti (samozaposleni i pomažući članovi domaćinstva).

U analizi NBS-a ističe se i da je, ako se posmatra kretanje radno sposobnog i aktivnog stanovništva u periodu od 2014. do 2018, Srbija prednjačila u dinamici rasta stope učešća radne snage i stope zaposlenosti u poređenju s drugim zemljama zapadnog Balkana (sa izuzetkom Albanije), kao i u odnosu na članice EU iz neposrednog okruženja, izuzimajući Mađarsku. Da su poboljšani uslovi na tržištu rada pokazuje i Beveridžova kriva o odnosu broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta.

– U prvoj polovini 2014, kada su uslovi na tržištu rada bili restriktivni, u proseku je bilo oko 3.000 slobodnih radnih mesta i oko 785.000 nezaposlenih. Stanje se postepeno popravljalo i tokom naredne dve godine prosečan broj slobodnih radnih mesta povećan je na oko 6.000, a broj nezaposlenih prosečno je umanjen na oko 743.000 u 2015, odnosno na 713.000 u 2016. godini. Poslodavci su intenzivnije prijavljivali potrebe za angažovanjem novih lica u 2017. i naročito u 2018, da bi u prvoj polovini 2019. broj slobodnih radnih mesta dostigao gotovo 8.000, pri čemu je prosečan broj nezaposlenih pao na najniži nivo otkad se prati, na oko 552.000 – podsećaju u NBS-u, ističući da su tome doprineli stvaranje stabilnijeg makroekonomskog okruženja, privlačenje stranih direktnih investicija i bolji poslovni i finansijski rezultati preduzeća.

Opala i stopa dugoročne nezaposlenosti

Povećanje aktivnosti i zaposlenosti pratilo je i znatno smanjenje stope ukupne nezaposlenosti (merene anketom), koja je za prethodnih pet godina praktično prepolovljena – sa 20,7 odsto u drugom kvartalu i 17,9 odsto u trećem kvartalu 2014. godine, na 10,3 odsto i 9,5 odsto u istim periodima ove godine.

Prvi put u posmatranom periodu, ukupan broj nezaposlenih godinu dana i duže pao je ispod 200.000, tako da je i stopa dugoročne nezaposlenosti u drugom kvartalu 2019. bila najniža do sada (6,1 odsto).

Na slične zaključke upućuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje o registrovanoj nezaposlenosti, koja se u kontinuitetu smanjuje i u septembru 2019. spustila se na novi istorijski minimum od 502.561 nezaposlenog, što je za blizu 265.000 nezaposlenih manje od prosečnog nivoa iz 2014. godine. U trećem kvartalu 2019. broj zaposlenih iznosio je 2.938.700, a broj nezaposlenih 308.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,5 procenata.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share