Tema - Srbija

Dva miliona ljudi radi u uslužnim delatnostima i industriji

Broj formalno zaposlenih prvenstveno je porastao u privatnom sektoru i u prvom delu ove godine premašio je cifru od milion i po radnika, ostvarivši tako prosečan rast od 16,5 odsto u odnosu na 2014.

U isto vreme zaposlenost u javnom sektoru smanjena je za 4,1 procenat, na manje od 600.000 ljudi, budući da je i dalje na snazi racionalizacija javnog sektora.

U uslužnim delatnostima i sektoru industrije u prvoj polovini 2019. u proseku je bilo zaposleno blizu dva miliona ljudi, što je za oko 230.000 više nego u istom periodu 2014, pri čemu je samo u okviru prerađivačke industrije broj radno angažovanih povećan za oko 86.000.

U analizi trendova na domaćem tržištu rada, kojoj se posvetila Narodna banka Srbija, između ostalog, piše i da zaposlenost u građevinarstvu evidentno raste od 2018. i u petogodišnjem periodu zaposleno je oko 13.000 radnika više, dok se jedino smanjio broj registrovanih individualnih poljoprivrednika i zaposlenih u toj oblasti i to za oko 50.000, gde je najviše učešće takozvane ranjive zaposlenosti (samozaposleni i pomažući članovi domaćinstva).

U analizi NBS-a ističe se i da je, ako se posmatra kretanje radno sposobnog i aktivnog stanovništva u periodu od 2014. do 2018, Srbija prednjačila u dinamici rasta stope učešća radne snage i stope zaposlenosti u poređenju s drugim zemljama zapadnog Balkana (sa izuzetkom Albanije), kao i u odnosu na članice EU iz neposrednog okruženja, izuzimajući Mađarsku. Da su poboljšani uslovi na tržištu rada pokazuje i Beveridžova kriva o odnosu broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta.

– U prvoj polovini 2014, kada su uslovi na tržištu rada bili restriktivni, u proseku je bilo oko 3.000 slobodnih radnih mesta i oko 785.000 nezaposlenih. Stanje se postepeno popravljalo i tokom naredne dve godine prosečan broj slobodnih radnih mesta povećan je na oko 6.000, a broj nezaposlenih prosečno je umanjen na oko 743.000 u 2015, odnosno na 713.000 u 2016. godini. Poslodavci su intenzivnije prijavljivali potrebe za angažovanjem novih lica u 2017. i naročito u 2018, da bi u prvoj polovini 2019. broj slobodnih radnih mesta dostigao gotovo 8.000, pri čemu je prosečan broj nezaposlenih pao na najniži nivo otkad se prati, na oko 552.000 – podsećaju u NBS-u, ističući da su tome doprineli stvaranje stabilnijeg makroekonomskog okruženja, privlačenje stranih direktnih investicija i bolji poslovni i finansijski rezultati preduzeća.

Opala i stopa dugoročne nezaposlenosti

Povećanje aktivnosti i zaposlenosti pratilo je i znatno smanjenje stope ukupne nezaposlenosti (merene anketom), koja je za prethodnih pet godina praktično prepolovljena – sa 20,7 odsto u drugom kvartalu i 17,9 odsto u trećem kvartalu 2014. godine, na 10,3 odsto i 9,5 odsto u istim periodima ove godine.

Prvi put u posmatranom periodu, ukupan broj nezaposlenih godinu dana i duže pao je ispod 200.000, tako da je i stopa dugoročne nezaposlenosti u drugom kvartalu 2019. bila najniža do sada (6,1 odsto).

Na slične zaključke upućuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje o registrovanoj nezaposlenosti, koja se u kontinuitetu smanjuje i u septembru 2019. spustila se na novi istorijski minimum od 502.561 nezaposlenog, što je za blizu 265.000 nezaposlenih manje od prosečnog nivoa iz 2014. godine. U trećem kvartalu 2019. broj zaposlenih iznosio je 2.938.700, a broj nezaposlenih 308.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,5 procenata.