pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5516
USD 105.8928
CHF 109.3605
GBP 137.5838
CAD 81.0701
HRK 15.7792
BAM 60.1032
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
15.12.2019.Novosti

Zaposlenost će rasti sporije, radnici će biti sve produktivniji, u 2020. posao za 40.000 ljudi: Očekivanja ekonomista za narednu godinu

Zaposlenost će rasti sporije, radnici će biti sve produktivniji, u 2020. posao za 40.000 ljudiPosao bi naredne godine moglo da nađe oko 40.000 ljudi, što znači da će zaposlenost porasti za dva odsto. Ona će ubuduće, veruju stručnjaci okupljeni oko Fondacije za razvoj ekonomske nauke, rasti sporije od bruto domaćeg proizvoda, jer će radnici biti sve produktivniji.

Već u narednoj godini, pre svega zbog značajnog broja građana koji odlaze u inostranstvo, nezaposlenost će se smanjiti više nego što će zaposlenost porasti.

Privreda bi ove, prema procenama FREN, mogla da poraste oko 3,5, a sledeće - između 3,5 i četiri odsto. Zarade u Srbiji će sledeće godine biti veće između deset i 11 odsto, što umanjeno za inflaciju, znači skok od oko osam odsto.

- Kada su pre nekoliko godina plate počele da rastu brže od produktivnosti, već smo imali deficit u tekućem platnom bilansu od tri odsto - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - I sada zbog emigracije radne snage plate rastu brže od produktivnosti. Taj deficit je stigao do šest odsto. Jedinični troškovi rada su važni za konkurentnost. Kompanije sirovine nabavljaju na globalnom tržištu i uglavnom ih svi plaćaju po sličnim cenama. Cene rada se razlikuju i učestvuju sa oko 50 odsto u bruto domaćem proizvodu. Ako nisu usklađene sa produktivnošću, to negativno utiče na konkurentnost.

Pokretač rasta u 2020. biće industrija. Dok će ove godinu završtiti najverovatnije na prošlogodišnjem nivou, naredne bi mogla da se ubrza za dva do tri odsto. Pokretač bi trebalo da bude rast domaće tražnje zbog većih primanja. On će, međutim, povući i veći uvoz.

- Spoljni deficiti su već sada na dugoročno neodrživom nivou, pa bi njihov rast u narednim godinama mogao da izazove makroekonomsku nestabilnost - rekao je Arsić. - U 2020. se očekuje niža stopa rasta građevinarstva i umeren rast industrijske proizvodnje, dok će ostale delatnosti imati sličan rast kao i u ovoj godini.

Privremeni skok građevinarstva

Rast građevinarstva u poslednjem kvartalu je bio čak 34,7 odsto, zahvaljujući "Turskom toku".

- Taj rast je bio veći od rasta mase zarada u građevinarstvu, što je glavna komponenta - objašnjava Milojko Arsić. - Zato bi bilo dobro da statistika izađe sa detaljima o strukturi bruto dodate vrednosti građevinarstva u trećem kvartalu. Ovaj snažan rast je privremen, trajaće dok traje izgradnja "Turskog toka".

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share