Izdvajamo - Srbija

Zbog zloupotrebe prava na bolovanje sleduje otkaz

Pored silnih propisa i zakonskih rešenja, i dalje nije poznato da je iko od radnika došao da se žali advokatu jer je dobio otkaz zbog lažnog bolovanja. Sindikalni predstavnici takođe uveravaju da nemaju nijedan dokaz iz sudske prakse u kojem je poslodavac posle kontrolnog pregleda dokazao da su radnik ili lekar zloupotrebili bolovanje.

Ipak, ukoliko radnik u Srbiji zloupotrebi pravo na bolovanje, poslodavac ima pravo da mu uruči otkaz, ali je taj propis kod nas dosta šturo regulisan. Advokati podsećaju da je teško dokazati da je neko na lažnom bolovanju, jer radnik ima validno lekarsko opravdanje, a zakon nije regulisao proveru stanja na terenu.

Ono što radnik mora da uradi jeste da poslodavcu donese potvrdu u roku od tri dana od nastanka situacije u kojoj se našao. Ako bi se dogodilo da poslodavac uruči zaposlenom otkaz zbog lažnog bolovanja, velika je verovatnoća da mu radnik neće priznati da je bio na takvom bolovanju, već će pokušati da pravdu potraži na sudu.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije ističu da nemaju nijedan dokaz iz sudske prakse da su radnik ili doktor zloupotrebili bolovanje.

– Ako i govorimo o lažnom bolovanju, onda odmah znamo da su u sprezi radnici foliranti i korumpirani lekari. Napasti većinu zaposlenih u Srbiji i optužiti ih da često pribegavaju lažnim bolovanjima je bahat i bezobrazan stav pojedinih poslodavaca, čime se stvara gledište kako su radnici u Srbiji skloni prevarama. O tome koliko ljudi koristi lažna bolovanja nema egzaktnih podataka. Ni Privredna komora Srbije, koja je podnela inicijativu za uvođenje sankcija, nije iznela te podatke – ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodajući da se zaboravlja da ljudi u Srbiji često rade duže od zakonom propisanog radnog vremena, da su opterećeni preraspodelom posla, lošim uslovima rada…

– Ova oblast je sasvim dovoljno regulisana u Zakonu o radu. Ukoliko poslodavac posumnja da je radnik na lažnom bolovanju, on može o svom trošku tog radnika da uputi u lekarsku instituciju u koju on želi, da bi mu se ocenilo zdravstveno stanje. Kada dobije potvrdu lekara da radnik ne boluje od bolesti zbog koje je na bolovanju, poslodavac može da mu uruči otkaz – podseća Vuković.

Da bi u ovoj oblasti bilo manje zloupotreba, on predlaže poslodavcima da upućuju svoje radnike na godišnje sistematske preglede i tako redovno prate zdravstveno stanje zaposlenih.

– To bi svakako smanjilo zloupotrebe, ali retko koji poslodavac šalje svoje zaposlene na redovne preglede. Time bi se ipak stekao bolji uvid u njihovo zdravstveno stanje – zaključuje Vuković.

Privredna komora Srbija predlaže dopunu zakona tako da poslodavac može da zatraži izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost bolovanja, ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni veći od deset odsto.

U Uniji poslodavaca objašnjavaju da su baš zbog učestalih zloupotreba prava na bolovanje još 2014. učestvovali u krupnijim izmena postojećeg zakona, gde je sve već regulisano kad je reč o zloupotrebi prava na privremenu sprečenost za rad.

– Svojim opštim aktom poslodavac i sada može da uredi na koji način će kontrolisati da li je bolovanje opravdano ili ne. Postoji i mogućnost da, ako ne veruje nalazima lekara opšte prakse, može direktno da traži od načelnika zdravstvene ustanove da se ponovo izveštači lekarski nalaz. Zbog svih tih opcija koje su date poslodavcima nema potrebe za izmenom zakona, već je dovoljno samo njegovo dosledno sprovođenje – smatra Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca.

Bolovanje je u sadašnjem zakonu već definisano članom 179, u kojem je jasno precizirano kako se koristi bolovanje i kako poslodavac može da proverava da li je zaposleni zaista na bolovanju.