Svet - Srbija

Procureli detalji "prve faze" trgovinskog sporazuma SAD-Kina

Kina se "prvom fazom" trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama, koji treba da bude potpisan sutra, obavezala da u naredne dve godine poveća uvoz američke robe za gotovo 80 milijardi dolara i energenata za više od 50 milijardi dolara, rekao je za Rojters izvor upoznat sa sadržinom dokumenta.

Pored toga, Peking bi u navedenom dvogodišnjem periodu takođe trebalo da poveća kupovinu usluga od SAD-a za oko 35 milijardi dolara, mada je taj američki sektor, za razliku od većine drugih, i do sada beležio trgovinski suficit s Kinom.

"Prvom fazom" sporazuma od Kine se traži da poveća i kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda za oko 32 milijarde dolara tokom dve godine, ili za otprilike 16 milijardi dolara godišnje, naveo je izvor britanske agencije.

Budući da je kao polazna tačka u pregovorima o američkom poljoprivrednom izvozu u Kinu uzet iznos od 24 milijarde dolara iz 2017. godine, to znači da će se ukupne kineske kupovine agrarnih proizvoda iz SAD približiti cilju od 40 milijardi dolara godišnje, koji je zacrtao predsednik Donald Tramp.

Povećanje agrarnog uvoza za 32 milijarde dolara u odnosu na 2017. godinu potvrdio je i Majron Brilijant, šef Američke privredne komore za poslove s inostranstvom, koji je u ponedeljak razgovarao s novinarima u Pekingu.

Cifre koje će, kako se očekuje, zvanično biti objavljene sutra na ceremoniji u Beloj kući gde će Tramp i kineski potpredsednik vlade Lju He potpisati sporazum, predstavljaju zapanjujući rast u odnosu na nedavni kineski uvoz američke robe, ocenjuje Rojters.

Američki zvaničnici su rekli 13. decembra, kada je postignuta "prva faza" trgovinskog sporazuma, da je Kina pristala da poveća kupovine poljoprivrednih proizvoda, industrijske robe, energenata i usluga iz SAD za 200 milijardi u naredne dve godine, u odnosu na startnu osnovu iz 2017.

Takođe su najavili da će objaviti ciljane veličine za četiri oblasti uopšteno, ali da će detalji o specifičnim proizvodima ostati poverljivi da bi se izbegla tržišna distorizija.

Povećanje uvoza američke industrijske robe za 80 milijardi dolara uključuje znatne kupovine automobila, auto delova, letelica, poljoprivrednih mašina, medicinskih uređaja i poluprovodnika, rekao je Rojtersu jedan od izvora ne imenujući bilo kog konkretnog dobavljača.

Avione će verovatno praviti Boing, američki izvoznik broj jedan, čija je prodaja u Kini prekinuta u poslednje dve godine. To bi bio pravi zgoditak za ovog proizvođača aviona, koji beleži oštar pad akcija i zarade jer je njegov najprodavaniji avion 737 Max još uvek prizemljen zbog dve fatalne nesreće 2018. i 2019. godine.

Rojtersov izvor je, iznoseći navedene podatke, izrazio skepsu prema obećanju Pekinga o kupovini industrijskih proizvoda iz SAD jer, kako je rekao, "prvom fazom" sporazuma se ne rešava nijedna necarinska barijera koja je decenijama držala tu američku robu van kineskog tržišta. Među necarinske barijere je, pored ostalog, ubrojao pravila o javnim nabavkama, proizvodne standarde i subvencije kineskim državnim firmama.

Imajući u vidu posustajanje prodaje automobila u Kini i nastavak rasta već prevelikih domaćih kapaciteta za sklapanje vozila, teško je naći razlog zbog kojeg bi Peking kupovao znatno više američkih automobila, kažu stručnjaci. Među najpopularnijim vozilima koja se prodaju u Kini a proizvode u SAD-u su BMW i Mercedes-Benc sportski terenci.

Sporazum takođe sadrži klauzulu o izvršenju, kojom se predviđa da ukoliko se Kina ne bude pridržavala dogovora Vašington ima pravo da ponovo uvede tarife na kinesku robu srazmerno navodnoj ekonomskoj šteti. Kinu u tom slučaju ništa ne bi sprečilo da uzvrati recipročnim merama, što bi dve strane vratilo na sadašnji status kvo, mišljenja su neki ekonomisti i analitičari.

Američki trgovinski predstavnik Robert Lajtizer je ocenio juče da je ovaj sporazum "ogroman korak napred" u trgovinskim odnosima SAD i Kine i "zaista, zaista dobar sporazum za Sjedinjene Države". On je, u izjavi za Foks Biznis Netvork, rekao da će se pažljivo pratiti kinesko poštovanje sporazuma.

"Očekujemo da se oni pridržavaju slova zakona. Mi ćemo pokretati tužbe, preduzimaćemo pravne akcije protiv njih ako se ne pridržavaju", dodao je Lajtizer.