U Srbiji se prosečno godišnje potroši 17 kilograma piletine po stanovniku, dok je taj prosek u Evropskoj Uniji 30 kilograma.

Veliki proizvođači u toj razlici vide šansu za unapređenje proizvodnje i prodaje, ali, kako kažu, ogroman problem im predstavlja sivo tržište.

U "Topiko" u Bačkoj Topoli u poslednje tri godine "Perutnina" iz Ptuja je uložila više od 30 miliona evra. U preduzeću imaju ozbiljne planove da unaprede kooperantsku mrežu u koju bi uključili više desetina proizvođača na selu koji bi ih snabdevali kvalitetnim pilećim mesom. Međutim, kako tvrdi predsednik Upravnog odbora Perutnine Ptuj, Roman Glaser, polovina prometa pilećim mesom u Srbiji je u sivoj zoni, te je nelojalna konkurencija usporila investicije.

Načelnica republičke veterinarske inspekcije Sanja Ćelebićanin kaže da je ove godine u suzbijanju sivog tržišta urađeno dosta. Usvojen je Zakon o bezbednosti hrane i s njim u vezi izmenjen je Zakon o veterinarstvu, što je uz  kontrole u objektima za proizvodnju i promet mesa donelo rezultate.

Piletina bez prateće dokumentacije najčešće se prodaje u blizini zelenih pijaca, a najviše takvog mesa je zaplenjeno u pčinjskom, jablaničkom i sremskom okrugu.