Bankarski sektor u Srbiji ostvario je u prvoj polovini godine ukupan dobitak pre oporezivanja od 15,2 milijarde dinara, što je za 75 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije.

Posle značajnih stopa pada dobitka pre oporezivanja u protekloj godini, bankarski sektor Srbije sa početkom 2010. prvi put beleži zaustavljanje nepovoljnog trenda i već u drugom tromesečju ove godine snažan oporavak, navedeno je u izveštaju NBS.

I pored značajno povećane profitabilnosti sektora, ipak je nešto veći broj banaka poslovao sa gubitkom u ovom kvartalu u poređenju sa prethodnim i ukupan ostvareni gubitak tih banaka za prvih šest meseci ove godine iznosi 2,4 milijarde dinara.

Prvih pet banaka po visini ostvarenog dobitka pre oporezivanja su Banka Inteza sa četiri milijarde dinara, AIK banka sa 2,8 milijardi, Unikredit banka - 1,9 milijardi, Rajfajzen banka - 1,5 milijardi i Komercijalna banka sa 1,4 milijarde dinara.

Prvih pet banaka po visini ostvarenog gubitka su Alfa banka, OTP i Kredi agrikol banka sa po 0,5 milijardi dinara gubitka, Vojvođanska banka sa 0,3 milijarde i Kredi banka sa 0,2 milijarde dinara gubitka.

Sa ukupnom aktivom od 332 milijarde dinara i učešćem od 14,2 odsto u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, Banka Inteza je najveća u bankarskom sistemu Srbije. Za njom sledi Komercijalna banka, sa 244 milijarde dinara aktive i učešćem od 10,4 odsto.

U odnosu na prethodni kvartal, došlo je do neznatnih promena u redosledu određenih banaka, pa je Hipo Alpe Adrija banka napredovala za jedno mesto i nalazi se na petom mestu, sa aktivom od 148 milijardi dinara i učešćem od 6,3 odsto.

Eurobank EFG je za jedno mesto niže rangirana i trenutno je na šestom mestu, imajući u vidu da je ukupna aktiva te banke manja za šest milijardi, uz posledično manje tržišno učešće na nivou od šest odsto.

U bankarskom sektoru Srbije na kraju drugog kvartala 2010. su poslovale ukupno 34 banke, koje su zapošljavale 30.876 ljudi.

Od ukupnog broja banaka, 21 je u stranom, a 13 banaka u domaćem vlasništvu, od toga devet u vlasništvu države kao većinskog ili najvećeg pojedinačnog akcionara i četiri banke u vlasništvu privatnih lica.

Najznačajnije strane banke po učešću u ukupnoj aktivi sektora potiču iz Italije i Austrije sa 21 odnosno 20 odsto ukupnog učešća. Sledi Grčka sa 15 odsto, Francuska sa sedam odsto i sve ostale zemlje sa ukupno 10 odsto učešća.