U fokusu - Srbija

Kako pomoći preduzetnicama?

U Srbiji od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća, 26 odsto čine "ženska preduzeća", po čemu Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim zemljama.

Smatra se, međutim, da je žensko preduzetništvo nastalo iz nužde, odnosno da se na pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji odlučuju žene koje su u preduzećima ostale bez posla, kao i da je njihova stopa gašenja veoma velika.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić rekla je Tanjugu da nedostaje adekvatno praćenje rodne statistike i da poslednji podaci iz 2012. godine pokazuju da je stopa gašenja ženskih preduzeća 47 odsto, a muških 38 odsto.

"To je svakako veoma visoka stopa gašenja“, rekla je sagovornica Tanjuga.

Da se odvaže i pokrenu svoj biznis najčešće se odlučuju žene srednje životne dobi i srednjeg školskog obrazovanja, a vrlo često one koje su ostale bez posla pa šansu vide u tome da se same snađu i rade.

One najčešće otvaraju manja preduzeća koja imaju do pet zaposlenih, a svoje biznis sposobnosti isprobavaju uglavnom otvaranjem trgovina, radnji za lične usluge i u oblasti prerađivačke industrije. Žene, recimo, najčešće otvaraju kozmetičke i frizerske salone, ali je stopa gašenja ovih preduzeća nakon nekoliko godina veoma velika.

"Najveća održivost biznisa je u sektoru ekonomije znanja, konsaltinga, informacionih tehnologija, odnosno u sektorima koji zahtevaju veće obrazovanje i koji su odraz savremenih trendova", dodala je sagovornica Tanjuga.

Prema njenim rečima, potrebno je da postoji sistemska i finansijska podrška i onda bi se od takvog preduzeća moglo očekivati da bude generator nastanka novih radnih mesta, rasta i razvoja.

"Finansijska podrška je bitna na samom početku, a posle je važna održivost takvog biznisa jer se on nakon tri godine nalazi na velikoj prekretnici da li će opstati ili propasti", navela je Popović Pantić.

Kada je u pitanju finansijska pomoć, veliko je i značajno učešće žena, više nego muškaraca, u programima koji su manje finansijski zahtevni i koji su stopostotno subvencionisani, kao na primer subvencije za samozapošljavanje i start ap krediti.

To su manji iznosi i odgovaraju statistici koja pokazuje da su ženska preduzeća većinom mikro, mala preduzeća pa su i iznosi primereni toj veličini, dodala je ona.

Ipak, postoje određeni pomaci i značajno je što se planiraju i programi za razvoj ženskog preduzetništva i što je država pokazala volju da podrži žensko preduzetništvo i kreira programe po meri žena preduzetnica, naglasila je Popović Pantić.

Ona kaže da se za sada ne zna koliko novca je ove godine opredeljeno iz budžeta za žensko preduzetništvo, ali će najverovatnije biti manje nego što je predviđeno za 2013.godinu.

Govoreći o radu udruženja koje je protekle godine dobilo nagradu Evropske komisije za svoje aktivnosti, ona je rekla da se pre svega nastoji da se vodi računa o tome o ženskim preduzećima u nastajanju ali i onim razvijenim, kao i da se trudi da se utiče na poboljšanje uslova privređivanja za preduzeća, sa fokusom na ženska preduzeća.

Ove godine planirani su poslovni susreti sa predstavnicima preduzeća u regionu kroz evropsku mrežu preduzetništva kako bi se omogućilo promovisanje poslovnih i tehnoloških profila ženskih firmi.

Takođe će se nastaviti sa programima mentorstva kako bi se podržale žene koje bi želele da osnuju biznise ili su već u nekim procesima osnivanja u čemu im pomažu iskusne preduzetnice.