Tema - Srbija

Do 2020. godine cilj 27 odsto „zelene energije“

Srbija je poslednjih godina od neophodnih 1.092 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije podigla postrojenja od samo 89 megavata, istaknuto je na nedavno održanom skupu „Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine - Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja“ u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoje (CEDEF).

Ukazano je i da će dostizanje obavezujućeg cilja od 27 odsto „zelene energije“ zavisiti i od energetske efikasnosti i smanjenja ukupne potrošnje energije, jer će u slučaju rasta potrošnje porasti i količina koju moramo dobijati iz obnovljivih izvora energije.

- Srbija je 2009. godine iz obnovljivih izvora dobijala 21,2 odsto od ukupne potrošnje energije i intezivno se radi na tome da se do 2020. dostigne cilj od 27 odsto „zelene energije“ i na stvaranju ambijenta za investicije. U narednom periodu se mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore u tu oblast. Usvajanje izmena zakona o energetici očekuje se do kraja leta ili početka jeseni, a potom i usklađivanja podzakonskih akata sa novim zakonom i uređivanje pravnog okvira u oblasti biogoriva i biomase. Podsticajne tarife za obnovljive izvore energije od marta ove godine porasle su za 1,2 odsto zbog usklađivanja sa godišnjom inflacijom - istakao je savetnik u Sektoru za obnovljive izvore Ministarstva rudarstva i energetike Predrag Milanović.

Direktorka kompanije Kontinental vind Srbija Ana Brnabić izrazila je sumnju da će Srbija uspeti da postigne cilj da do 2020. godine dobije 27 odsto iz obnovljivih izvora energije, ali da za to imamo kapaciteta, istakavši da dostizanje tog cilja svakako neće biti moguće bez ulaganja u vetroparkove, koji mogu brzo da se realizuju, za dve godine.

- Ako ne uspemo da ispunimo cilj od 27 odsto, to bi se moglo odraziti na evrointegracije Srbije i pitanje je da li će biti nekih penala koje ćemo morati da plaćamo zbog toga - rekla je Brnabić i dodala da ćemo verovatno morati da uvozimo „zelenu energiju“.

Jedna od kompanija koja ide u susret EU regulativi je NIS. Zamenik direktora Bloka energetika NIS-a Igor Korać istakao je da ta naftna kompanija poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine i da na taj način doprinosi naporima Srbije da se približi zahtevima EU u oblasti „zelene energije“.

- Naša kompanija razvija inovativna rešenja koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost i uštedu energije. NIS u ovom trenutku ima četiri kogenerativna postrojenja za konverziju gasa u toplotnu i električnu energiju, a do kraja godine će imati još sedam - istakao je Korać.

Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana Petar Vasiljević ukazao je da će u ostvarivanju cilja od 27 odsto značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja, ali je naveo da sada od ukupno proizvedenih 7.000 gigavat-časova godišnje toplotne energije, više od 99 odsto potrošnje primarne energije čine fosilna goriva. Direktor kompanije Viesman Bojan Grujički istakao je da u Srbiji postoji puno institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali ne postoji sistem stimulacije države, niti finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru.

Na skupu je istaknuto da je planirano i da se kapaciteti malih hidroelektrana uvećaju sa 42 megavata u 2015. na 208 u 2020. godini i na 400 megavata u 2030. godini, a kapaciteti hidroelektrana snage veće od 10 megavata sa 250 megavata u 2020. na 350 megavata u 2030. godini.

Početkom meseca, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine održana je javna debata o tretmanu otpada u organizaciji CEDEF-a i Privredne komore Srbije. U Narodnoj skupštini Srbije su na tu temu razgovarali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, EPS-a, Gorenja, Goše i drugih kompanija. Organizatori su upozorili da u Srbiji postoji više od milion tona istorijskog opasnog otpada nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se u određenoj meri nekontrolisano odlaže. Opasni otpad zbrinjava samo 30 privremenih deponija, od čega 62 odsto ne zadovoljava propisane uslove rada.

- Ako se otpad nekontrolisano odlaže i ako se ne zbrine na pravi način, može izazvati ozbiljne akcidente - rekla je predsednik Upravnog odbora Centralnoevropskog foruma za razvoj Jovanka Arsić-Karišić. Ona je navela da kod nas postoji 171 industrijsko postrojenje iz kojeg nastaje opasni otpad, a otpad se najviše proizvodi u hemijskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj i ambalažnoj industriji. Srbiji je zato potreban uređen i predvidiv sistem za tretman opasnog otpada i centralno postrojenje za fizičko-hemijski tretman tog otpada, rekla je Arsić-Karišić i dodala da je neophodno da se lokalne samouprave povežu sa zainteresovanim partnerima na tom poslu i po pitanju otvaranja novih radnih mesta u oblasti „zelene energije“.

Prema rečima Svetlane Duvnjak, direktorke sektora za zaštitu životne sredine NIS-a, industrija Srbije se suočava sa brojnim problemima adekvatnog zbrinjavanja otpada.

- Ograničen broj operatera koji poseduju dozvole za skladištenje, tretman, a pre svega odlaganje industrijskog otpada, za nas predstavlja ozbiljan problem, jer onemogućava postupanje sa otpadom na zakonom propisan način. Kapaciteti nekoliko operatera koji praktično upravljaju deponijama komunalnog otpada, a poseduju i dozvole za odlaganje samo određenih vrsta neopasnog industrijskog otpada, nisu dovoljni. Opasan otpad, koji je po poreklu industrijski, mora se izvoziti, što značajno uvećava troškove upravljanja otpadom - istakla je Duvnjak.

Ona je dodala da je strateško opredeljenje kompanije zaštita životne sredine zbog čega NIS posebnu pažnju poklanja uvođenju i primeni ekoloških rešenja u sve biznis procese.

Gubitak 30 miliona evra godišnje

- Sistem upravljanja opasnog otpada u Srbiji je u velikom problemu i kod nas se plaća samo 20 odsto obaveznih ekoloških naknada od proizvođača otpada - rekao je pomoćnik direktora za ekologiju u firmi Gorenje Dragan Dilparić. Zbog toga budžet Srbije godišnje gubi oko 30 miliona evra, naveo je Dilparić i ocenio da je postojeći sistem neodrživ.