Poslovne vesti - Srbija

Ima li rešenja za Petrohemiju i Železaru

Pronalazak strateških partnera za Železaru, Simpo i Petrohemiju jedino je rešenje za spas ovih kompanija, ali nema izgleda da bi takav scenario mogao uskoro da usledi.

Ekonomisti ocenjuju da pre nego što počne potraga za strateškim partnerima, Simpo mora da obavi proces restrukturiranja, Petrohemija da redefiniše odnose sa NIS-om na državnom planu, dok za Železaru, tvrde, po svemu sudeći, nema spasa.

I sam premijer Aleksandar Vučić je rezervisan po pitanju ishoda rešavanja problema ovih firmi, koje su, kako je u intervju Blicu rekao, "naše rak rane".

Vučić je kao primer naveo dugove Petrohemije od visini od 500 miliona evra i dodao da je država spremna da pomogne da neko preuzme ove firme.

"Nadam se da ćemo uspeti da rešimo prvo Železaru, a potom i Petrohemiju", naglasio je on.

Da će prodaja ovih preduzeća ići teško, Vučić je objasnio i gostujući nedavno na RTS-u, kada je rekao: "Mi nismo dobra udavača, to su firme s negativnim kapitalom od 500 miliona evra ".

"Šta pričate ljudi? Sve nam je negativan kapital", rekao je on govoreći o Železari, Azotari, Petrohemiji...

Tri "rak rane" zapošljavaju i veliki broj radnika: Simpo 4.413, Petrohemija 1.787, a Železara 5.036 ljudi, što dodatno otežava bolne rezove.

Ekonomista Ljubomir Madžar je u pogledu rešenja za Železaru izričit da joj nema spasa.

"Da je bilo spasa, Ju Es Stil ne bi tek tako napustio Srbiju. Ako je iko mogao da uradi nešto, to je bio Ju Es Stil koji tehnologiju i marketing čelika poznaje bolje nego bilo ko u svetu. Ako su oni digli ruke, tu je stvar jasna", kategoričan je Madžar za Tanjug.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, ipak misli da postoji rešenje, pa ocenjuje da bi država uz investiciju od 100-150 miliona evra mogla da napravi dogovor sa FIAT-om da u Železari otvori pogon za galvanizaciju čeličnih limova.

Veliki problem je, međutim, kako kaže, nedostatak novca u budžetu, a nije siguran ni kolika je želja FIAT-a da to uradi.

On kaže da bi jedino održivo rešenje bilo da se Železara proda svetskim kompanijama koje imaju i rude i koks, na primer Rusima ili Ukrajincima koji imaju rudu gvožđa, i da Železara bude karika takve jedne velike kompanije koja će se baviti topljenjem i većom finalizacijom.

Savić tvrdi, da će, po svemu sudeći, ovo preduzeće nastaviti da radi kao i do sada - tako što će država pokrivati gubitke.

Upućeni procenjuju da bi problem Petrohemije trebalo da se reši na najvišem državnom nivou, tačnije na relaciji Rusija-Srbija, nakon čega bi ona mogla da bude efikasno preduzeće.

Savić ističe da bi za Petrohemiju najbolje bilo da se prvo redefinišu odnosi sa NIS-om u procesu nabavke i isporuke primarnog benzina, ali na državnom nivou, pa da se potom pronađe strateški partner za ovu kompaniju, .

Poželjno bi, kako kaže, bilo da Gaspromnjeft preuzme Petrohemiju, ali je pitanje koliko su Rusi zainteresovani za taj potez.

Šavić podseća da je Petrohemija i na listi najvećih izvoznika, jer su njeni proizvodi traženi na evropskom tržištu, ali da zbog veoma prljave tehnologije, Evropa nije zainteresovana da ima sopstvene pogone.

"Petrohemija dakle ima komparativne prednosti zbog kojih bi mogla da ima perspektivu", navodi on.

Petrohemija je u prvoj polovini ove godine u inostranstvu prodala robe za 82,4 miliona evra, čime se našla na spisku 15 najvećih izvoznika.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da su male šanse da država proda svoj udeo u Simpu jer ta kompanija nema kapitala, a ako ga i ima, blizak je nuli jer se kapital istopio i kompanija je po svoj prilici bezvredna.

"Ne znam da li Simpo može da se spase. To niko ne zna", smatra Madžar.

Gubici kompanije Simpo rastu galopirajućim tempom, s obzirom da je prošle godine firma na čijem je čelu Dragan Tomić napravila gubitak od 4,6 milijarde dinara, što je gotovo šest puta više nego 2012. godine.

Istovremeno, Simpo za poreze i doprinose duguje državi 5,7 milijardi dinara.

Ekonomista Miladin Kovačević tvrdi da Simpo ima tržište i da bi zato trebalo da se pristupi restrukturiranju te kompanije.

"To znači i svođenje broja zaposlenih na određenu meru, preispitivanje programa proizvodnje. Tek nakon toga bi se mogao naći strateški partner i država bi trebalo da proda svoj udeo", navodi Kovačević za Tanjug.

On dodaje i da bi isti scenario trebalo da se primeni na Petrohemiju, dok bi za Železaru trebalo odmah tražiti strateškog partnera.

"Ako se ni na koji način ne bude mogao naći partner, onda bi ta kompanija trebalo da uđe u stečajni postupak", zaključuje Kovačević.