Tema - Srbija

Od naših iz sveta 1,27 milijardi evra

Od naših ljudi s raznih strana sveta u prvom polugodištu 2014. godine stiglo nam je 1,27, a cele 2013. oko 2,85 milijardi evra, kazuju podaci Narodne banke Srbije.

Posmatrano po zemljama, najviše doznaka iz inostranstva u prvih šest meseci, kao i prethodnih godina, stiglo je iz Nemačke – oko 30 odsto, zatim iz Austrije – oko 16 i Švajcarske – oko 12 procenata. Ove pošiljke novca, uglavnom naše dijaspore, relativno su stabilan izvor deviznih priliva, napominju iz centralne banke, jer najčešće stižu na adrese njihovih rođaka u Srbiji kojim oni plaćaju svakodnevne potrepštine.

Prema računici ekonomista, od početka ovog veka u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali. Da nije bilo pošiljki deviza „dragih naših” iz belog sveta, koje redovno stižu od druge polovine prošlog veka, u Srbiji bi se živelo mnogo skromnije, a bauk državnog bankrota zakucao bi nam na vrata mnogo ranije.

Prema dostupnim podacima 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a 11 odsto je anketarima jednog istraživanja izjavilo da ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta. Računica kazuje da neposredno ili na neki drugi način, dijaspora u Srbiji pomaže oko 800.000 ljudi.

– Naša dijaspora, u poređenju sa pripadnicima drugih naroda van matice, relativno je siromašna, ali redovno i za naše prilike obilno pomaže svoje najbliže u otadžbini – tvrdi Aleksandar Vlajković, iz Uprave za saradnju sa dijasporom. – Da nije bilo tih para, mnogo toga danas u Srbiji ne bi bilo, dugovanja za struju bila bi još veća, a prihodi državnog budžeta znatno manji.

Od početka 2001. naovamo s raznih strana u našu zemlju slila se ogromna suma deviza, ali su doznake naših ljudi, po pravilu, bile najredovnije i najobilnije, kaže dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

– Samo po osnovu takozvanih tekućih transfera, u kojima dominiraju doznake, od 2001. do kraja 2012. u neto iznosu stiglo je više od 34 milijarde evra – kaže Kovačević. – Poređenja radi, na ime stranih direktnih i portfolio investicija u tom periodu inkasirali smo znatno manje – oko 19,5 milijardi evra.

Njegov kolega Vladimir Grečić slaže se sa ocenom da se naša dijaspora ne može svrstati u bogatiju, ali je istina i da naši ljudi rasuti po „belom svetu” ne zaboravljaju svoje u zemlji porekla. Grečić podseća da je istraživanje analitičara Svetske banke pokazalo da je po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku od 2000. do 2009. godine, naša zemlja bila na petom mestu među rangiranih 155 država.

Podaci Svetske banke kazuju da je u prvoj deceniji ovog veka od dijaspore putem doznaka u Srbiju stiglo čak 43 milijarde dolara i da su doznake činile čak 13,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Po toj računici, od 2000. do 2010. u Srbiju je stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija.

– Zauzvrat država bi tim našim ljudima trebalo da pomogne da opstanu, bar da sačuvaju svoj jezik, kulturu i uspomenu na zemlju iz koje potiču – smatra Aleksandar Vlajković. – Na žalost, ne činimo ni toliko. – Iskustvo govori da novac u Srbiju šalje uglavnom starija generacija iseljenika. Sve više ljudi odlazi, ali je naša dijaspora sve manja, jer asimilacija čini svoje.

Među više od četiri miliona ljudi srpskog porekla rasutih po svetu ima mnogo onih koji bi mogli da doprinesu preporodu zemlje, kaže naš sagovornik. Uprkos mnogim pokušajima, malo o njima znamo. Dosadašnja nastojanja da se privole da investiraju u Srbiji nisu dala očekivane rezultate. Vladimir Grečić kaže da je nedopustivo malo deviznih doznaka uloženo u produktivne investicije, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta.