Tema - Srbija

Srbinu ček miliji od kartica

Čekovi su i dalje omiljeno sredstvo plaćanja, iako sve banke u Srbiji nude kreditne kartice, čak i one kojima se plaća na odloženo bez kamate i do godinu dana.

Glavni razlog su niske plate s jedne strane, a s druge, visoke kamate na platne kartice, koje se kreću od 23 do 33 odsto godišnje i najveće su u Evropi. Ako se tome dodaju i godišnje članarine, kao i održavanje tekućeg računa za koji su vezane, kreditna kartica je skupa rabota za prosečnog građanina Srbije.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije prošle godine je u opticaju bilo više od devet miliona čekova. I strane banke su shvatile da će privući klijente, ako u svoju ponudu uvrste i čekove, te tako intenzivno uvode i ovu uslugu. S druge strane, prema zvaničnim podacima Kreditnog biroa u Srbiji je izdato 1,1 miliona kreditnih kartica koje je uzelo oko 900.000 građana sa limitom, od 84,5 milijardi dinara. Od tog iznosa koristi se manje od polovine, odnosno 37,6 milijardi dinara. Ovaj limit je iz meseca u mesec pada. S druge strane raste kašnjenje u otplati ove bankarske usluge. Ona je sada na nivou od 15,4 odsto, a krajem prošle godine je bila 14 odsto.

Ako se uporede podaci iz 2009. godine, kada je svaki stanovnik Srbije bio zadužen 61 evro kreditnim karticama, sada je to svega 45 evra. S druge strane, raste broj čekova u opticaju i sada je na nivou od oko devet miliona.

- To je višegodišnji trend koji je direktna posledica pada standarda. Građani se racionalno ponašaju, ne koriste kreditne kartice na koje treba da plate kamate, nego se okreću čekovima. Čekovi nisu više sredstvo plaćanja, nego sredstvo kreditiranja i instrument preživljavanja, jer su trgovine preuzele na sebe da kreditiraju kupce, kako bi povećale promet. Tako imate otplatu na tri, šest meseci ili godinu dana, bez kamate - kaže generalni serketar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

U trgovini kreditne kartice najviše koristimo za kupovinu odeće i obuće, deset odsto, isto toliko se njima plaća benzin na pumpama, te hrana i piće. S obzirom na to da kod nas konstantno opada promet, klijenti će se teško odreći čekova u korist kartica.

Neke banke su, da bi prodale što više kartica, vrlo rigorozne kod odobraavanja čekova. Naime, strogo se pridržavaju pravila da za svaki izdati ček, građanin mora da ima pokriće od 5.000 dinara na tekućem računu. To znači da neko, ukoliko želi da uzme pet čekova mora da ima 25.000 dinara na svom računu i sve realizovane čekove iz prethodnog perioda. Mnogima je teško to da ostvare, jer uglavnom i koriste čekove da bi odloženo i do sedam meseci kupovali pre svega hranu, odeću i obuću.

Najskuplji u Evropi

Građani izbegavaju kreditne kartice, pre svega zbog visokih kamatnih stopa. One se kreću od 23 do 33 odsto godišnje, a najčešće su 2,5 odsto mesečno. U Hrvatskoj se na kartice plaća kamata od 10,11 odsto, a u Makedoniji 10,9 odsto. Tome treba dodati održavanje koje od 1.200 do 3.000 dinara godišnje, kao i vođenje tekućeg računa od najmanje 200 dinara mesečno.