Tema - Srbija

Građani otplaćuju oko šest milijardi evra bankama, ali i dalje pozajmljuju

Odvajanje novca po plavim kovertama, od kojih je jedna obavezno bila za štednju, odavno je izašlo iz mode, a pitanje je i koliko građana bi imalo u njih šta da stavi. Danas, uplatu koja „legne“ na račun, prvo „pojedu“ nedozvoljeni minus i rata za kredit, a i ono što pretekne, mnogima je jedva dovoljno za hranu. Porodica sa dvoje dece, u kojoj oba roditelja primaju prosečnu platu teško može da preživi mesec dana. Kako tek žive oni kojima primanja kasne mesecima, samo oni znaju. I jedni i drugi vrte se u začaranom krugu dugovanja.

Trenutno građani Srbije otplaćuju oko šest milijardi evra duga bankama, tačnije 650 milijardi dinara. Najveći je udeo stambenih, gotovo 352 milijarde dinara, gotovinskih je 204, a potrošačkih svega 25 milijardi i oni jedini beleže pad iz meseca u mesec. U dinarima se zadužujemo po ceni od 20 odsto, u evrima upola manje. Danas se krediti uglavnom podižu za preklapanje onih starih. Idealno je ako još nešto pretekne preko toga. Podiže se samo keš, a interesantno je da su kamate na potrošačke zajmove veće nego na gotovinske, što nikada nije bilo.

Potrošački i keš krediti u Srbiju su se, nakon devedesetih, vratili na velika vrata ulaskom stranih banaka. Zatvaranjem najveće četiri domaće banke, novi igrači na tržištu dobili su ogroman prostor da se „razigraju“ i dobro zarade na pozajmicama građanima.

- Previše smo se opustili i masovno počeli da uzimamo kredite, ali država nam je dala obrazac, jer se i ona galopirajući zaduživala - smatra ekonomista Saša Đogović.

- Govorili su nam da će dinar biti stabilan i da će plate biti redovne. Situacija je sada potpuno drugačija, ljudi su finansijski iscrpljeni i postali su deo začaranog kruga iz kog ne uspevaju da se izvuku. Dugovi se uvećavaju, a mogućnosti za njihovo vraćanje su sve manje, pa stanovi odlaze na doboš, banke oduzimaju automobile od klijenata koji kasne sa otplatom... Srećni su samo oni koji imaju rođake u inostranstvu, koji mogu da uskoče i popune kućni budžet i oni kojima hrana stiže od rođaka sa sela. Ovo mrcvarenje predugo traje i ako se ne napravi zaokret, bojim se da ćemo hraniti „crnu rupu“, koja će se i dalje produbljivati.

Bojana i Stevan Milojević, iz Beograda, rade u državnim firmama i zarađuju oko 83.000 dinara mesečno. Imaju dvoje dece, devojčicu od sedam i dečaka od četiri godine.

- Imamo stambeni kredit i rata nam je 300 evra, sinu plaćamo državni vrtić 8.700 dinara, dok za struju i infostan izdvajamo još minimum 10.000 dinara - priča Stevan Milojević.

- Više od jedne plate potrošimo na račune i kredit, a oko 25.000 nam ostane za hranu, garderobu za decu, kućnu hemiju i sredstva za ličnu higijenu. Ove godine nismo išli na letovanje, jer smo lane jedva izdržali dodatno opterećenje, kada je supruga mesecima otplaćivala putovanje. Kada rođaci u unutrašnjosti čuju koliko zarađujemo, misle da se od ove sume može lepo i lagodno živeti. Razumem ih, jer je njima još teže, plate su kod njih neretko ispod minimalca, a i oni imaju decu koja idu u školu, plaćaju račune i kupuju hranu.

Naučni saradnik na Institutu društvenih nauka u Beogradu, dr Nada G. Novaković, smatra da je zaduženost pojedinaca sve veća i teže podnošljiva.

- Obična četvoročlana porodica prinuđena je na štednju, odricanja i zaduživanja. Najčešće je to za održavanje minimalnog standarda života, podizanje i školovanje dece, lečenje bolesnih, a najmanje za letovanje i luksuz - kaže Novakovićeva.

- U krizi se ljudi prilagođavaju, pa rade više poslova za manje pare, a spremniji su i na nove oblike zapošljavanja.

Za mnoge građane, ni krediti više ne mogu biti rešenje, jer je malo onih koji će moći dodatno da se zaduže, jer su već u zajmovima do guše.

- U principu je moguće živeti bez kredita, jer čovek treba da pokuša da troši onoliko koliko ima - smatra Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja korisnika bankarskih usluga „Efektiva“.

- Za ljude koji imaju mala primanja, ona su razlog više da ne ulaze u dugove, jer će im se rate odbijati od narednih plata i na raspolaganju će imati još manje novca. Neko uzme i do 1.000 evra kredita za letovanje, a moj savet ljudima je da je bolje da jednu godinu pauziraju, pa da štede za sledeću i da tako izbegnu uzimanje kredita i kamatu. Postoje stvari koje su neodložne i trebaju nam odmah, poput rešavanja stambenog pitanja i tada je razumno pozajmiti novac. Život na dug i na kredit je život unapred i nikako nije dobar.

Za bogate nema krize

Nejednakosti se uvećavaju, posebno ekonomske. Prošle godine je broj prijavljenih građana sa zaradom od 22 miliona evra mesečno porastao i bilo ih je 100, dok ih je 2012. bilo 88 - napominje Nada Novaković. - Neki od njih su na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta. To je sasvim u duhu raslojavanja u svetu, u kome se teret krize prebacuje na niže klase i slojeve.

Dugovi i raslojavanje

Najavljene mere štednje, smatra dr Novaković, još su pogubnije za siromašne i većinu građana.

- Najkrupniji rezultat će biti dalje zaduživanje, raslojavanje, siromašenje većine stanovništva, a ubrzano bogaćenje kapitalista i sa njima interesno povezanih političkih elita - kaže naša sagovornica.

- Ozbiljne ekonomske analize tvrde da je novih siromaha, odnosno zaposlenih bez dinara 100.000. Još pola miliona zaposlenih primi zaradu sa zakašnjenjem i do šest meseci. Poslodavci ističu da svega 40 odsto preduzetnika redovno isplaćuje zarade! „Minimalac“ svakog meseca ne dobije 60.000 radnika, a njegova visina je 21.000, najniža u regionu.