Tema - Srbija

NBS: Od doznaka 1,27 milijardi evra

U Srbiju se, u prvih šest meseci ove godine, slilo 1,27 milijardi evra po osnovu doznaka koje su slali naši zemljaci na radu u inostranstvu, dok je istovremeno iznos direktnih stranih investicija bio i više nego upola manji u odnosu na taj iznos.

Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2007. do 2013. u Srbiju je po osnovu doznaka ušlo 19,55 milijardi evra, a najviše u kriznoj 2009. kada je iz inostranstva u Srbiju došlo 3,24 milijarde evra.

Iako je u prvoj polovini ove godine priliv po osnovu doznaka manji za 10,3 odsto u odnosu na isti period 2013. kada je iznosio 1,42 milijarde evra, u NBS kažu da su doznake kod nas godinama relativno stabilan izvor deviznih priliva.

"Putem doznaka po građaninu Srbije godišnje pristigne između 370 i 430 evra dodatnog deviznog priliva", rečeno je Tanjugu u NBS.

S druge strane, priliv direktnih stranih investicija nije, sudeći prema podacima Ministarstva finansija za prvu polovinu ove godine, nije dostigao ni polovinu doznaka i iznosio je 539,8 miliona evra.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je ovaj odnos tipičan, jer doznakama nisu potrebni "posebni uslovi", poput dobrog poslovnog okruženja.

"Za više stranih direktnih investicija trebalo bi da imamo sređen pravni sistem i valjan privredni ambijent", rekao je Madžar. On je podsetio da se nedavno u medijima pojavila vest da je brat američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija odlučio da napusti biznis koji je kod nas imao.

"On je konstatovao da se ovde maltene ništa ne može naplatiti. U takvom okruženju se nijedan kapital, ni strani ni domaći, ne oseća udobno", rekao je Madžar, naglasivši da to, kada je reč o doznakama nije relevantno.

"Doznake imaju potpuno drugačiji mehanizam i motivaciju. To je novac od ljudi koji žive i rade u inostranstvu, a imaju rođake u Srbiji koji loše žive. Njih ima i biće ih", rekao je Madžar.

Prema podacima Narodne banke, u prvoj polovini ove godine je čak trećina novca od doznaka došla iz Nemačke, 30 odsto, dok je iz Austrije došlo oko 16 odsto, a iz Švajcarske oko 12 odsto od ukupnog iznosa doznaka.

Iz tih zemalja i iz Francuske je, kažu u NBS, i u periodu 2007-2013. zabeležen veći priliv doznaka.

"Doznake su relativno stabilan izvor deviznih priliva čak i kad se posmatraju po zemljama porekla", kažu u NBS.

Prema navodima centralne banke, sa oko 8-10 odsto bruto domaćeg proizvoda, doznake zadovoljavaju finansijske potrebe i povećavaju standard domaćih primalaca.

To se, dodaju, odražava i na porast tražnje, odnosno proizvodnje domaćih proizvoda.
"Doznake značajno utiču i na povećanu mogućnost plaćanja prema inostranstvu, odnosno povećanje ponude na ukupnom deviznom tržištu, na kome obezbeđuju oko 9-10 odsto pokrića ukupne tražnje deviza", navode u NBS.