Tema - Srbija

Rate kredita u proseku niže za 2.000 dinara

Sve banke koje su pre decembra 2011. godine odobravale kredite po jednom tipu kursa, najčešće nižem, kupovnom, a rate obračunavale po višem, prodajnom kursu, ubuduće će morati da promene ovu praksu i da mesečne obaveze obračunavaju po istom kursu po kome je kredit isplaćen.

Pošto su na snagu stupile izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje su usvojene pred Novu godinu na predlog Narodne banke Srbije, građani će tako od ovog meseca konačno na nečemu uštedeti. Rate kredita obračunavaće se po istom tipu kursa po kojem je kredit odobren ili po kursu koji je za korisnika još povoljniji od onog koji je dotad korišćen za obračunavanje mesečnih obaveza, kažu za „Politiku” u Narodnoj banci Srbije i dodaju da ove zakonske izmene predstavljaju ispravljanje dosadašnjeg ponašanja banaka prema klijentima, što će istovremeno mnogim građanima doneti olakšanu otplatu preostalih obaveza.

I u Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva pozdravljaju ove izmene, posebno one koje se odnose na kredite u otplati jer je poznato da su mnogi građani upravo zbog ovakve politike banaka često bili u situaciji da ne mogu ni da otplaćuju svoje obaveze.

– Ako je korisniku indeksirani kredit u stranoj valuti isplaćen po kupovnom kursu, a banka je u otplati rata obračunavala veći – srednji ili najveći – prodajni, sada će za otplatu kredita morati da primenjuje kupovni kurs, što će dovesti do određenog smanjenja mesečne rate izražene u dinarima. Isto se odnosi i na slučaj isplate kredita po srednjem kursu koji je banka naplaćivala po svom prodajnom kursu. Dakle, buduća otplata bi išla po srednjem, ili po još nižem, kupovnom, ako bi banka samovoljno pristala da svom klijentu pruži taj benefit, što je teško očekivati – kaže Dejan Gavrilović iz Efektive.

Kako je Gavrilović ranije izjavio za „Politiku”, ovo je vrlo važno jer su neke banke podešavale dospeća rata svih kredita na uvek isti dan, na primer poslednji u mesecu. Tada banka, objašnjava on, namerno poveća svoj prodajni kurs za dinar ili dva i na taj način zaradi dodatno na kursnim razlikama. Ti prodajni kursevi su često bili i do četiri dinara veći od zvaničnog srednjeg kursa NBS, ili čak i do sedam dinara veći od kupovnog, pa je zarada banke očigledna.

Računica tako pokazuje da ako je klijent ratu od 200 evra za kredit koji je isplaćen po kupovnom kursu plaćao po prodajnom, rata će sa ovim izmenama biti manja za oko 1.500 dinara. Ako je reč o rati od, na primer, 400 evra, rata može biti manja i za oko 2.500 do 3.000 dinara. – U drugom slučaju, kada je klijent ratu od 200 evra za kredit koji je isplaćen po srednjem kursu plaćao po prodajnom, buduća rata može biti manja i do 800 dinara, to jest 1.500 dinara niža ako je reč o kreditu od 400 evra – ilustruje primerima naš sagovornik iz Efektive.

Računica pokazuje da će umanjenje biti veće što je veća rata kredita, ali da će u proseku građani na ovim izmenama uštedeti oko dve hiljade dinara mesečno. Kako se već nagađa u krugovima zaštitnika prava korisnika finansijskih usluga, banke će i dalje imati prostora da „uštede”.

– Ako je banka, na primer, isplatila kredit po kupovnom kursu, a naplaćuje ga po prodajnom, pa recimo da je kupovni za pet dinara niži od srednjeg, a prodajni za pet dinara viši od srednjeg (dakle, razlika između kupovnog i prodajnog je 10 dinara), banka će ubuduće morati da po kupovnom naplaćuje ovaj kredit. Ali to ne mora da znači da će klijent osetiti tu razliku od 10 dinara, jer banka svoj kupovni kurs na dan dospeća rate može približiti srednjem kursu, na recimo jedan dinar razlike, čime bi korisnik zapravo osetio benefit od šest dinara – kaže Dejan Gavrilović.

Ostaje pak otvoreno pitanje šta je sa kursnim razlikama naplaćenim do ovog trenutka.

Efektiva, na primer, tvrdi da banke ni do ovih izmena nisu imale pravo da naplaćuju rate po većem kursu, saglasno članu 15 Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje jednakost uzajamnih davanja ugovornih strana. Dakle, ta jednakost se može ostvariti samo ako se isti kurs obračuna i prilikom isplate kredita i prilikom njegove otplate. Drugo, ovaj zakon propisuje da banka korisniku na raspolaganje stavlja određena novčana sredstva u vidu kredita, koja je on dužan vratiti uz odgovarajuću kamatu. Dakle, kamata predstavlja cenu kredita i zaradu za banku, bez ikakve kursne razlike ili provizije.

U Efektivi napominju da ukoliko svake dve godine ovaj zakon bude menjan u korist klijenata, u neko dogledno vreme možemo očekivati potpuno sređivanje bankarskog tržišta i transparentno ponašanje banaka prema klijentima.

Isti status i za poljoprivrednike

Novina je proširenje zaštite koju pruža Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i na preduzetnike i poljoprivrednike. Ova lica ubuduće će imati isti status kao i građani, fizička lica, pri uzimanju kredita, polaganju novca, obavljanju plaćanja i korišćenju drugih finansijskih usluga, pa će banke biti dužne da im dostavljaju sve predugovorne informacije, obaveštenja tokom trajanja ugovornog odnosa, a njihova prava u odnosu na valutu u kojoj se odobrava kredit, tip kursa koji se primenjuje, promenu kamatne stope biće ista kao i za svako drugo fizičko lice, kažu za „Politiku” u NBS.

Zaštita se proširuje i na žirante ili vlasnike stvari na kojima je založno pravo s obzirom na to da se u praksi dešavalo da oni često nisu bili upoznati ni sa sadržinom ugovora, a nisu bili ni blagovremeno obaveštavani o obavezama glavnog dužnika, a posebno kada ne izmiruje obaveze.

Kazne i disciplina

Uvedena je mogućnost kažnjavanja banke novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara ako u roku ne odgovori na zahtev NBS po pritužbi korisnika. Ova kazna, iako novčano ne predstavlja preveliki izdatak, mogla bi naterati banke da odgovaraju na zahtev NBS za dostavljanje konkretnijih informacija u vezi sa pritužbom, a ne kao što je dosad bio slučaj, kada je banka mogla da ignoriše zahtev NBS bez ikakvih sankcija.

Izmenama zakona smanjena je i minimalna kazna za banke sa 500.000 na 80.000 dinara, ali je povećan limit maksimalne kazne sa 800.000 na milion dinara.