U fokusu - Srbija

Ulagače zanima ambijent, ne politika

Srbija mora ubrzano da radi na poboljšanju poslovnog okuženja, jer susedne zemlje pomno prate razvoj situacije u regionu i nastoje da ponude bolje uslove investitorima kako bi ih privukle da ulože kod njih, upozoravaju iz poslovnih udruženja.

"Primetili smo da Makedonci vrlo pomno prate sve naše zakone, sve mere koje preduzimamo u cilju stvaranja bolje poslovne klime i bukvalno čim naiđe neki investitor oni rade uporedne analize i nude mu svoje pogodnosti. To je ono našta treba da obratimo pažnju, da ako se neko već opredelio da dođe u region, to bude zbog Srbije", ovim rečima predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević objašnjava na čemu treba da se fokusiramo da ubedimo investitore da dođu u Srbiju.

On kaže da Srbija treba da bude zabrinuta onda kad zemlje iz okruženja poboljšavaju svoju poslovnu klimu, a ne ako kapital ode recimo u Norvešku umesto u Srbiju, jer naravno da je "rizik u Norveškoj manji".

Kad je reč o političkim rizicima, Atanasijević ne veruje da investitorima oni mogu biti prepreka.

Nedavno je, naime, međunarodna kompanija AON objavila istraživanje "Globalna mapa političkih rizika" u kome je Srbija svrstana u zemlju visokog rizika za ulaganja po tom osnovu, a kao najveći rizici navedeni - borba Zapada i Istoka oko uticaja u Srbiji, zatim nestabilnost institucija i vladavine prava, visok javni dug i nezaposlenost...

Atanasijević, međutim, isključuje da bi ta vrsta rizika mogla biti presudna za odluku investitora da ulažu u Srbiju u narednom periodu.

"Ako gledamo ukrajinsku krizu, mislim da veća opasnost preti Nemačkoj i svim onim zemljama koje su bliže Ukrajini. Mi nismo toliko blizu Ukrajine", kategoričan je atanasijević.

Tanjugovi sagovornici, međutim, nisu bili radi da preciziraju u kojoj meri se odmaklo u poslu pripremanja i prilagođavanja terena za nesmetan razvoj biznisa, mada se slažu da je u međuvremenu poboljšana poslovna klima u Srbiji.

Oni kao ključnu stvar u tom smislu vide odgovor na pitanje koliko su privrednici Srbije osetili boljitak nakon što su usvojeni Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji i da li su reforme koje čekaju na red presudnije za jednostavnije poslovanje?

Atanasijević kaže da je Zakon o radu doneo fleksibilnost na tržištu rada koja se ogleda u tome što su ljudi iz sive zone prešli na legalno poslovanje, smatra da je rano za procene efekata Zakona o planiranju i izgradnji jer je usvojen krajem 2014.godine, ali dodaje da je veoma važno što skorije usvajanje zakona koji se odnose na ovaj akt, prvenstveno Zakona o konverziji i Zakona o legalizaciji.

"Tek onda ćemo imati potpunu sliku i kompletna primena ovih zakona će dovesti do efikasnog poslovnog ambijenta u Srbiji. To znači da će za bilo koju kapitalnu investiciju biti potreban veoma kratak rok za mogućnost plasmana kapitala", rekao je Atanasijević.

Međutim, on tvrdi da poslovanje u Srbiji mnogo otežavaju neefikasno sudstvo, loš rad inspekcijskih organa, pri čemu primećuje da svi ti faktori najviše pogađaju male firme.

"Neefikasno sudstvo i odsustvo pravne sigurnosti u momentu kada zaključujete neki ugovor su nešto što svakog privrednika, i domaćeg i stranog, tera odavde", naveo je on, i dodao da je suzbijanje sive ekonomije takođe jedna od ključnih prepreka.

Smanjivanje sive ekonomije će i za Američku privrednu komoru biti fokus delovanja ove godine, te u ovoj organizaciji kažu za Tanjug da će od ključne važnosti biti usvajanje Zakona o inspekcijskom nadzoru.

" Amcham će insistirati i na doslednom sprovođenju zakona, obezbeđivanju funkcionisanja predvidivog i efikasnog poreskog sistema i povećavanju predvidivosti fiskalnih i parafisklanih nameta", ističu na ovoj adresi.

Atanasijević još pominje i da nezaposlenost i visok javni dug jesu veliki problem, ali i da druge zemlje kubure sa istim ovim izazovima.

Visok javni dug, koji je dostigao 70 odsto BDP-a, slažu se i u AmĆam -u, jeste veliki problem, ali ukazuju da kurs fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi pokazuje odlučnost vlade da se suoči sa postojećim problemima.