Poslovne vesti - Srbija

Železnice iskoristile svega deset odsto kredita

„Železnicama Srbije” međunarodni kreditori odobrili su oko 1,2 milijarde evra zajmova od čega je povučeno tek 133 miliona evra. Zemlja u kojoj vozovi idu u proseku 40 kilometara na sat dozvoljava sebi luksuz da joj pojedini zajmovi čekaju neiskorišćeni šest do devet godina. Svojevrsni rekorder je kredit Evropske investicione banke za obnovu pruga odobren davne 2006. godine. Neverovatno zvuči da je od ugovorenih 80 neiskorišćeno čeka 13,8 miliona evra.

Najveći deo od tih 1,2 milijarde evra, 748 miliona, dolazi iz ruskog kredita za modernizaciju pruga i nabavku vozova. Do sada je iskorišćeno oko 13 miliona mada je i ugovorena nabavka vozova u iznosu od 80 miliona evra.

 Iz ovog zajma koji je Srbiji odobren pre dve godine, a dogovoren 2010. godine, trenutno se radi elektrifikacija 16 kilometara pruge od Beograda do Pančeva. Ukupna vrednost je 64 miliona evra, a do kraja prošle godine je iskorišćeno svega šest miliona evra. Septembra prošle godine ugovorom je obuhvaćena i rekonstrukcija dela pruge Koridora 10 (112 kilometra), vrednosti 64 miliona evra, od čega je iskorišćeno oko sedam miliona. Radovi na pruzi Ruma– Golubinci su otpočeli pre više od mesec dana i najavljeno je da će biti završeni u septembru ove godine. Uskoro bi trebalo da počnu i radovi na delovima Sopot Kosmajski – Kovačevac i Velika Plana – Mala Krsna.

S obzirom na to da su rokovi za završetak ovih projekata u 2016. godini, Fiskalni savet u analizi javnih investicija procenjuje da bi u 2015. godini trebalo da se realizuje oko 57 miliona evra na osnovu ova dva projekta.

 Miroljub Jevtić, savetnik ministra građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja za železnicu, kaže da je cilj tog ministarstva da se investicije u železnicu u ovoj godini znatno ubrzaju. Ministarstvo je kaže najveći pomak napravilo u realizaciji Aneksa 1 ruskog kredita, koji se donosi na izgradnju drugog koloseka na pruzi Beograd–Pančevo.

– Aneksom ugovora bilo je predviđeno da se radovi završe u novembru 2016. godine, a angažovanjem ministarke Zorane Mihajlović i u saradnji sa direktorom ruskih železnica uspeli smo da skratimo rokove i očekujemo da ćemo šest meseci ranije uspeti da završimo taj projekat – rekao je Jevtić.

On je kazao da je ministarstvo spremno i da reaguje kod već preuzetih ugovornih obaveza kao što je rekonstrukcija tri severne deonice na Koridoru 10 i nabavka 27 dizel motornih vozova.

Iz ruskog kredita u narednoj godini očekuje se početak radova na pruzi Stara Pazova – Novi Sad, kao i rekonstrukcija pruge Beograd–Bar, a ukupna vrednost ovih projekata procenjuje se na 316 i 200 miliona evra. Pod pretpostavkom da radovi traju tri godine, u 2015. moguće je da se utroši oko 170 miliona evra. Fiskalni savet pretpostavlja da će do kraja 2015. otpočeti i realizacija 80 miliona evra ugovorene nabavke ruskih vozova, što bi moglo da dovede do povećanja investicija od oko šest miliona. Prva dva voza od 27 ugovorenih treba da stignu krajem 2015. ili početkom 2016. godine.

Povećanje investicija očekuje se po osnovu kredita EBRD za nabavku šinskih vozila, odobrenog 2010. godine. Do sada je sproveden tender ukupne vrednosti 35 miliona evra, od čega je u 2014. realizovano oko 31 milion. U toku je i tender za realizovanje preostalih 65 miliona i očekuje se da će se njegovim potpisivanjem u 2015. realizovati dodatnih 32,5 miliona evra. Time bi ukupne investicije po osnovu ovog kredita u 2015. u narednoj godini iznosile 36,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 5,5 miliona u odnosu na do sada realizovano.

Rehabilitacija železničkog Koridora 10, koju finansira EBRD u vrednosti od 95 miliona evra u fazi je izmene projekta. Izrada tehničke dokumentacije napreduje sporo i neizvesno je da li će se u realizaciju ovog kredita krenuti u 2015.

Fiskalni savet međutim ukazuje da postoje projekti kod kojih se usled lošeg planiranja dovode u pitanje i kratkoročni i dugoročni efekti. Najbolji primer su ugovorena nabavka vozova u iznosu od 274 miliona evra. Od toga, 109 miliona se odnosi na poručene „Metrovagonmaš” vozove iz ruskog kredita. Potom 100 miliona se odnosi na kredit EBRD iz 2009. godine (24 realizovano, ostalo u fazi isporuke)…

Iako je loše stanje postojećih šinskih vozila neosporno, nabavka vozova i vagona mora da prati dinamiku izgradnje i modernizacije pruga. U suprotnom nameću se dva pitanja.

Prvo je pitanje svrsishodnosti kupovine novih vozila u uslovima gde pruge ne dozvoljavaju brzine veće od 40 kilometara na sat. Drugo je pitanje prilagođenosti novih lokomotiva za rad pri izuzetno niskim brzinama koje nameće stanje naših pruga. S obzirom na to da se brzine železničkog transporta u svetu kreću od 100 do 300 kilometara na sat, veliko je pitanje koliko su moderne lokomotive osposobljene za duži rad pri brzini od 40 kilometara na sat.