Tema - Srbija

Krediti u švajcarcima postali bankarska sreća

Posle dva meseca od kada je NBS ponudila četiri rešenja za korisnike kredita u švajcarcima građani teško donose odluku šta je najbolje za njih. Da li konvertovati kredit u evre, prihvatiti uvećanu glavnicu i oprostiti se od svih uplaćenih rata ili rizikovati i ostati u švajcarcima? Pravnici slučaj sa švajcarcima u Srbiji tumače tako da je pred korisnicima kredita izbor ili će prihvatiti jednu od ponuda ili svoja prava pokušati da ostvare u sudskom postupku.

Ovo je nepoznanica za većinu građana, koji sudeći po reakcijama naših čitalaca nisu ni pretpostavljali da jedno isključuje drugo i da je aneks koji nudi banka u stvari novi ugovor sa novim pravilima. „Politika” je istraživala ima li budućnosti za ovako rešenje problema kredita u švajcarcima, šta je centralna banka bila dužna da uradi, da li je posledice mogla da spreči i da li je sa ponuđenim rešenjima izašla izvan svojih nadležnosti.

 Ovu temu prošle nedelje u razgovoru za „Politiku” već je otvorila Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije i bivši sudija Višeg privrednog suda sa dugogodišnjom praksom suđenja u bankarskom sektoru. Ona smatra da NBS nema ovlašćenja da uređuje obligacione odnose između banaka kreditora i korisnika kredita.

– Ovakvim ponašanjem NBS u stvari pokušava da opravda i nadomesti svoje nepostupanje po zakonima koji nalažu NBS da  nadzire i kontroliše rad banaka. Da je to radila u vreme kada su ugovori sklapani uvidela bi da su protivzakoniti, nejasni i da imaju odredbe koje će dovesti do neosnovanog bogaćenja banaka i do potpune nepoznanice u odnosu na  visine obaveza korisnika kredita. To jest da će ugovori o kreditima prerasti u „ugovore o sreći”, što je nedozvoljeno za bankarsko poslovanje – kaže Jelisaveta Vasilić.

Ona navodi da je NBS u kontroli banaka morala da spreči takvo ponašanje banaka, da zaštiti građane, kao neuka lica za bankarske poslove u odnosu na banke, koje su svoje interese u ugovorima višestruko zaštitile. One su u Srbiji, kaže, zaštićene kao beli medvedi. A ko štiti građane?

Naša sagovornica smatra da NBS nije blagovremeno uradila ono što je trebalo da uradi u interesu građana.

– Ona nije smela da propusti da ugovori o kreditima u švajcarcima zbog dužine trajanja neće ispunjavati osnovni uslov – ekvivalentnost davanja. Tako je korisnik stambenog kredita dobio jedan iznos, a vraća tri, četiri ili pet puta više – objašnjava Vasilićeva.

 Može li banka neosnovano da dobija pare zato što je preko puta nje sedeo neko ko je neuk za bankarske poslove? Da li su banke korisnicima kredita predočile da visinu franka utvrđuje jedna država, koja može da špekuliše kursom koliko god hoće?

Vasilićeva odgovara odrično i predlaže da bi upravo zbog toga i neinformisanosti korisnika kredita najpravednije  bilo da se sve vrati na početak – i kredit obračuna u evre na dan potpisivanja ugovora. To je predviđeno članom 133. Zakona o obligacionim odnosima koji kaže da ako dođe do nepredviđenih okolnosti koje o otežavaju ispunjenje ugovora, (a klijent se tome nije nadao) on ima pravo da se ugovor izmeni i da se unormali ekvivalentnost davanja

Advokat Vojin Biljić kaže da su banke još 2011, posle odluke NBS kojom se zabranjuju krediti u švajcarcima, morale da konvertuju zaduženja u evro.  

– Narodna banka o ovom pitanju do sada nije zauzela stav, što je neverovatno. Jer ako su banke bile u obavezi da to učine, onda bilo koji od četiri ponuđena modela predstavlja ozbiljnu povredu prava na imovinu građana, ali i pozakonjenje kršenja zakona od strane banaka. Šta će se desiti ako sudovi u Srbiji stanu na stanovište da je zakonska posledica odluke iz 2011. godine potpuna obustava primene valutne klauzule? Ko će biti odgovoran za štetu koju građani pretrpe prihvatanjem jednog od četiri rešenja? pita Biljić.

On ukazuje na još jednu bitnu činjenicu – da je po Direktivi o hipotekarnom kreditu EU dozvoljeno da valutna odstupanja budu do 20 odsto.

– Kako je Direktiva EU doneta pre Odluke NBS, te kako ona propisuje minimalne uslove zaštite potrošača, nije jasno zbog čega ti uslovi nisu ispoštovani prilikom donošenja odluka. Uveren sam da ovo može predstavljati ozbiljan problem u procesu pridruživanja EU – kaže Biljić.

Zašto banke nisu kažnjene

– NBS je do sada odbijala da preduzme mere iz svoje nadležnosti koje se odnose na prekršajno kažnjavanje banaka zbog jednostranog menjanja kamatnih marži, pravdajući se time da je to polje ugovornog prava gde centralna banka nema nadležnosti. Međutim, NBS i te kako ima nadležnosti da se reaguje kad banka ugovara tzv. nepravične ugovorne odredbe i kada nepošteno posluje u smislu ne ugovornog već potrošačkog prava – kaže Biljić.

On dodaje da nije sporno da NBS nije smela da se meša u ugovorne odnose, ali je morala da protiv banaka koje su menjale kamatne marže pokrene prekršajni postupak i da ih kazni. Ovo se masovno dešava u Hrvatskoj gde prekršajni sudovi uveliko kažnjavaju banke zbog jednostranog menjanja kamate.

Podneto 1.500 tužbi

Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva” smatra da je namera NBS da pomogne građanima dobra i da oni ne ulaze u to da li je izašla iz svojih nadležnosti, ali upozorava da ponuđeni modeli nisu odgovarajući i da moraju da budu korigovani. To, uostalom, pokazuje stav građana koji se javljaju udruženju i koji uglavnom komentarišu da su predlozi nepovoljni, posebno kada vide plan otplate koji im je banka poslala i gde je očigledno da su uštede minimalne, to jest da im je rata do sada povećana dva i po puta, a onda snižena za oko tri hiljade dinara u proseku.

– Do sada imamo oko 1.500 podnetih tužbi na račun povećanja kamata i nekoliko stotina za poništaj ugovora. Udruženje nastavlja pregovore sa bankama i ima pomaka – kaže Gavrilović.

U Sosijete ženeral banci kažu da se klijenti za sada samo informišu i da je još rano pričati o rezultatima.

NBS: Nismo prekoračili ovlašćenja

– Smatramo neosnovanim mišljenja da je NBS prekoračila svoja ovlašćenja prilikom donošenja odluke o kreditima indeksiranim u stranoj valuti, nego je, naprotiv, doneta radi sprečavanja negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema i prvenstveno bolje zaštite građana koji su izloženi posledicama nedavnih promena na međunarodnom deviznom tržištu – kažu u Narodnoj banci Srbije.

Oni tvrde, takođe, da su učinili sve da zaštite građane koji su se zaduživali u švajcarskim francima, jer su, navode, još 2005. godine sa pojavom prvih kredita u ovoj valuti izdali upozorenje o rizičnosti i mogućnosti da jačanje franka u budućnosti poskupi ove kredite.

Odluka iz 2011. godine kojom je zabranjeno kreditiranje u švajcarskim francima i da je obavezna valuta evro, kako tvrde u NBS, ipak banke ne obavezuje da obavezno postojeće kredite konvertuju, jer, kako kažu, odluka, kao i svaki drugi pravni akt nema retroaktivno dejstvo.

U NBS potvrđuju da je obaveza banaka po zakonu da korisniku u predugovornoj fazi pruže sve informacije o finansijskim uslugama i rizicima i u tom smislu su donete izmene koje će staviti dodatni akcenat na tu obavezu.

– Izmenama i dopunama zakona koje će biti u primeni od 1. oktobra 2015. godine propisana  je obaveza banaka da korisniku u pismenoj formi ukažu na rizike koje preuzima kada se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, to jest stranoj valuti. Propisana je novčana kazna od 80.000 do 1.000.000 dinara koja se može izreći banci u slučaju da u predugovornoj fazi ne postupa u skladu sa zakonom – kažu u NBS.

 Na pitanje da li je NBS do sada preduzimala mere iz svoje nadležnosti koje se odnose na prekršajno kažnjavanje banaka zbog jednostranog menjanja kamata, oni odgovaraju da je kontrolama banaka utvrđeno da nisu jednostrano menjale kamatu i takvih prigovora nije ni bilo.

– Od decembra 2011. godine, banke nisu jednostrano menjale kamatu, odnosno obaveze su ugovarane u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Izmenama i dopunama od 27. marta 2015. propisano je da NBS može utvrđivati da li banka obavlja nepoštenu poslovnu praksu. Ukoliko utvrdimo da se neka banka ne pridržava ove zakonske odredbe, možemo preduzeti predviđene mere, pa izreći i novčanu kaznu.