U fokusu - Srbija

Stabilizovan nivo nenaplativih kredita

U poslednjih šest meseci pravna lica i preduzetnici u Srbiji smanjili su zaduženost za 70 milijardi dinara. Jedino je stanovništvo ponovo počelo da se zadužuje i to za petnaestak milijardi više nego u decembru 2014. godine.

Da li ima svetlosti na kraju tunela u koji smo ušli još 2009. godine, koliko traje ekonomska kriza? Bankari smatraju da je vreme da se uz mere vlade polako poveća i kreditna aktivnost i da u razgovorima sa MMF-om treba insistirati da se subvencionisanje kamata privredi nastavi.

"U našim okolnostima subvencije su neophodne jer još uvek one daju rezultat i zahvaljujući tim subvencijama i one su vrlo značajne za nas. Kad kažem subvencije, mislim na davanje kredita npr. poljoprivrednicima, preduzetnicima za malu privredu i sl. a ne velikim preduzećima koji su svima nama stvorili velike probleme", navodi sekretar UBS Veroljub Dugalić.

I nivo nanaplativih kredita kod privrede u poslednjih šest meseci je stabilizovan - ispod 21 odsto, kod preduzetnika ispod 20, a stanovništva oko sedam procenata. U proseku oko 16 odsto. Šta sprečava veći nivo kredita?

"Nivo nenaplativih kredita je još visok, ali zapravo to poskupljuje potencijalno nove kredite jer se isto toliko novca izdvaja na ime rezerve zbog rizika", ukazuje direktor Unikredit banke Klaudio Ćezario.

Ipak, Ćezario nije preterano zabrinut jer se traži rešenje kako bi se loši krediti izdvojili i krenulo u nove, zdrave pozajmice.

Stabilan kurs i inflacija sada mogu realno da prikažu stanje duga i pokrenu novo kreditiranje.

"U Srbiji je, generalno, niska stopa inflacije i stabilan kurs, ali to je delom i posledica smanjene tražnje. Nesolventnost preduzeća i fizičkih lica biće rešena većim zapošljavanjem i izvozom. Zapravo, to je put za pokretanje novog investicionog ciklusa", smatra predstavnik Saveta stranih investitora Frederik Kuen.

Optimizam pruža i blagi ekonomski oporavak regiona.

"U Bugarskoj je slično kao i kod vas - bio je visok nivo nenaplativih kredita i smanjene tražnje zbog krize i niskih zarada. Sada se situacija stabilizuje, a koliko vidim i ovde vlada čini prave korake da se srede javne finansije i to će se pozitivno odraziti i na bankarsku aktivnost", ukazuje direktorka Sosiete Ženeral banke Marija Ruseva.

Fizička lica su 2005. u proseku bila zadužena sa po jednom zaradom, a danas sa tri prosečne zarade. Mnogo veća zaduženost stanovnika je ako se u taj prosek uračuna i dug privrede.