U fokusu - Srbija

Investitori čekaju obećane pare

Država Srbija Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, koja je stupila na snagu 21. marta, planirala je ove godine za tu svrhu čak 6,5 milijardi dinara. Prošlo je tri i po meseca od kako je taj „pravilnik” o dodeli bespovratne državne pomoći ulagačima stupio na snagu, ali nijedan investitor nije došao do jednog jedinog evra.

Zašto?

Ministarstvo privrede još nije raspisalo konkurs za dodelu ovih sredstava, niti saopštava kada će privreda moći da kandiduje svoje projekte za ovu državnu subvenciju.

Po novoj uredbi, skrojenoj po važećim propisima Evropske unije, na državnu bespovratnu pomoć mogu da računaju domaća i strana preduzeća koja ulažu u proizvodnju robe za izvoz, ili u pružanje usluga koje se putem informaciono-komunikacionih tehnologija pružaju korisnicima u inostranstvu.

Ako ispune uslove, velikim preduzećima država bi pokrivala do 50 odsto opravdanih troškova ulaganja. Srednjim pod istim uslovima sleduje 60, a malim firmama 70 odsto opravdanih troškova. Koliki će deo opravdanih troškova investicije država pokriti svojom subvencijom zavisi i od njene vrednosti, od toga koliko će radnika zaposliti, kao i od stepena razvijenosti regiona u koji se ulaže.

Ako su opravdani troškovi ulaganja do 50 miliona evra, država će investitoru pokriti polovinu. Za deo opravdanih troškova ulaganja od 50 do 100 miliona evra, od države će se dobijati 25, a za veće od 100 miliona evra do 17 odsto.

Opravdani troškovi su ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva, uključujući i troškove zakupa nepokretnosti ili troškovi bruto zarada u dvogodišnjem periodu posle završetka investicije, što podrazumeva dostizanje pune zaposlenosti i visine najavljenog ulaganja.

Investitor koji dobije ovu državnu pomoć obavezan je da izgrađeni proizvodni pogon i broj zaposlenih održi u istoj opštini najmanje pet godina i da isplaćuje zaradu veću za 20 odsto od važeće minimalne zarade. Rok za završetak projekta je tri godine od zaključenja ugovora, a najduže pet godina ukoliko Komisija takav zahtev odobri.

Minimalni uslov da investitor konkuriše za državnu subvenciju je 30 radnih mesta i 250.000 evra opravdanih troškova ulaganja u IV grupi razvijenosti i u devastiranim opština, a 40 radnih mesta i 500.000 evra opravdanih troškova ulaganja u III grupi razvijenosti opština. Ako se ulaže u opštinu II grupe razvijenosti, uslov je da otvori 50 radnih mesta i milion evra opravdanih troškova ulaganja, a 70 radnih mesta i milion evra opravdanih troškova ulaganja u I grupi razvijenosti opština. Za sektor usluga uslov je 20 radnih mesta i 150.000 evra opravdanih troškova ulaganja. U zavisnosti u koju opštinu ulaže, investitor može da računa i na subvenciju bruto zarade po zaposlenom, koja se kreće od 20 do 40 odsto. To znači da će država za svako novo radno mesto investitoru isplatiti od 3.000 do 7.000 evra.

Dodatni podsticaji od države investitori mogu da dobiju za radno intenzivne i kapitalno intenzivne projekte, odnosno za ulaganja koja zapošljavaju više ljudi i fabrike sa skupom opremom.

Zašto se 6,5 milijardi dinara planiranih za podsticanje investicija ne koristi, za sada može samo da se nagađa. One koji traže odgovor, u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, koja je do 2013. godine odobravala ova sredstva, upućuju na Ministarstvo privrede, ali, otuda odgovor na postavljeno pitanje nikako da stigne.

Čeka li se novi zakon?

Od sredine aprila do 5. maja trajala je javna rasprava o Nacrtu zakona o ulaganjima. Ministarstvo privrede je tim povodom objavilo da je Nacrtom novog zakona predviđeno izjednačavanje domaćih i stranih ulagača kojima se garantuje sloboda ulaganja po najboljim standardima međunarodnog investicionog prava. Predviđeno je i uređenje institucionalnog okvira za efikasno pružanje usluga ulagačima, kao i osnivanje Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije Srbije, koja bi bila pravni sledbenik ukinutih Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kritikovala je Nacrt zakona o ulaganjima. Zamerka je da njegove odredbe ne nude nešto novo investitorima, a otvaraju prostor za korupciju.

Ministarstvo privrede je odgovorilo da je neprijatno iznenađeno reakcijom NALED-a, zato što je neargumentovano i tendenciozno kritikovala tekst radne verzije Nacrta zakona o ulaganjima.

Da li se čeka novi zakon o ulaganjima, da bi potom počelo subvencionisanje investitora – pitanje je na koje, takođe, nema odgovora.