U fokusu - Srbija

Ko se poreznika plaši još

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je obavljen prvi krug konsultacija o zakonu o poreklu imovine i naveo da to nije „osvetnički zakon”, ali i da očekuje da na „duing biznis” listi Svetske banke Srbija poboljša svoje mesto za više od 30 mesta.

Vučić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je to zakon kojim će onemogućiti da ljudi primaju platu od 400.000 dinara, a prijavljuju 21.000 - minimalac, i onda država zbog toga ne može da ubire porez. Poreska uprava Srbije do sada nije dobila poziv da učestvuje u izradi novog zakona o poreklu imovine koji bi trebalo da se donese do kraja ove godine, što ne znači da neće, rekla je Dragana Marković, direktor Poreske uprave Srbije, ne želeći da komentariše koliko ima svrhe donositi takav zakon ako sličan, o unakrsnoj proceni imovine i zarada, već postoji.

Govoreći o zakonu o poreklu imovine koji je u najavi, a sličan je unakrsnoj proceni imovine i prihoda, ona je rekla da Poreska uprava ima set zakona koje sprovodi, ali je najbitnije da za to ima dovoljno stručnjaka.

Kad je reč o unakrsnoj proceni, Markovićeva je objasnila da je do sada dodatno na ovaj način ispitano više od 500 poreskih obveznika koji nisu prijavili imovinu, kao i da su podnete prekršajne prijave tamo gde su uočene nepravilnosti.

Najave premijera Srbije Aleksandra Vučića da bi zakon o poreklu imovine mogao biti donet do kraja ove godine imaju smisla, ali samo pod uslovom da se na tapetu nađu sve godine za vreme kojih je neko stekao imovinu (vredniju, na primer, od 300.000 evra), a ne samo poslednja decenija, budući da većina poreskih obaveza zastareva posle toga, jedan od bivših direktora Poreske uprave, koji je svojevremeno pokušao da primeni i Zakon o unakrsnoj proceni imovine i zarada, ali bez većeg uspeha, rekao nam je da je zbog mnogobrojnih pritisaka  odustao od svega.  

Ukoliko bi novi zakon počeo da se primenjuje od januara 2016, to znači da bi se odnosio samo na one koji su imovinu stekli u poslednjih deset godina. Znači, od 2006. godine. A javna je tajna da su prvi milioni zarađeni devedesetih prošlog veka, kaže on. Dakle, ovi pre toga bili bi abolirani, što nije u redu, jer zakon mora da bude isti za sve.

Naš sagovornik je, s druge strane, skeptičan da bi Evropska unija dozvolila da se unese odredba o retroaktivnosti, što znači da ideja zbog koje se zakon o poreklu imovine donosi odmah pada u vodu.

Ukoliko stvarno postoji volja, ovaj zakon može da se proglasi kao „leks specijalis” i da se po tom osnovu primenjuje na neograničen period, dakle da se odnosi i na devedesete.

Upitan kakva je razlika između postojećeg Zakona o unakrsnoj proceni imovine, koji je donet pre više od deset godina, i ovog koji bi trebalo da se piše, ovaj bivši poreznik kaže da razlike nema.

Da država hoće nešto da promeni u poreskoj politici i kazni utajivače poreza i one koji su se nelegalno bogatili sve ovo vreme, prvo bi naplatila porez od najvećih poreskih dužnika, čija imena nisu tajna. Ali, ni tu se gotovo ništa ne čini. Najveći deo i tih dugova mora da bude otpisan, jer su zastareli, prošlo je više od deset godina.

Najveći poreski dužnici, kao što su lekari, advokati, estradni posledici, pa i političari računaju s tim da i njima istekne rok za plaćanje poreza. Na pitanje otkud na spisku lekari, on kaže da pitanje korupcije u zdravstvu nikada nije rešeno. Prilikom donošenja ovog zakona vlada treba da zna i koja joj je ciljna grupa, zbog čega je neophodno i da propiše limit, tj. vrednost imovine koju će proveravati.

Ukoliko je realno da čovek tokom radnog veka zaradi 300.000 evra, onda pod lupu treba staviti one koji imaju imovinu veću od te sume.

Ako je namera ovog zakona da se vlast obračuna sa „elitom”, onda zakon mora da razjasni i na koga pada teret dokazivanja da li je neko nelegalno stekao imovinu, na državu, ili na onog na koga se sumnja, kaže ovaj poreznik.

Kada je svojevremeno krenula primena Zakona o unakrsnoj proceni Poreskoj upravi se, kaže naš sagovornik, javilo troje ljudi koji su to shvatili ozbiljno i odmah pristali da plate. Nisu to bila nikakva zvučna imena, ali je jedan od njih morao da plati čak 30 miliona dinara, jer je utvrđeno da njegovi prihodi nisu dovoljni da bi stekao imovinu kojom je raspolagao, a sva se vodila na njega.