U fokusu - Srbija

Privreda plaća i na mostu i na ćupriji

Privreda plaća 384 neporeska nameta, od čega su gotovo dve trećine parafiskalni. Prošle godine je najviše novca otišlo na republičku sudsku taksu – više od 8,5 milijardi dinara. Srbija bi uskoro trebalo da dobije javni registar neporeskih nameta kako bi naplata naknada bila efikasnija i transparentnija.

Za 20 najvećih parafiskalnih nameta građani i privreda izdvojili su prošle godine 76,3 milijarde dinara, odnosno više od 600 miliona evra. Najviše novca otišlo je na republičku sudsku taksu – više od 8,5 milijardi dinara, što je neznatno manje nego 2013. godine, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Milutin Petrović iz Kragujevca pčelarstvom se bavi četrdeset godina. Kaže da mu zbog neplaniranih troškova, u poslednje vreme ne teku med i mleko. Kaže da za 100 košnica koje ima, godišnje dobija od države subvencije od 50.000 dinara.

"Da bih mogao da ih selim i dobijem uverenje o zdravstvenom stanju pčela i uverenje o seljenju, treba da dam 21.400 ili više od 40 odsto subvencija koje se prelivaju veterinarima, tako da subvencije koje pčelar treba da koristi za jačanje pčelarske proizvodnje preliva se veterinarima koji pritom nemaju nikakav trošak, nego samo izdaju potvrdu", kaže Petrović.

Privreda plaća 384 neporeska nameta, od čega su gotovo dve trećine parafiskalni. Zbog toga, u NALED-u smatraju da je neophodno što pre usvojiti pravilnik s jasnim kriterijumima za određivanje visine taksa koje bi bile u skladu s realnim troškovima države.

Predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević kaže da u suštini niko nema problem da plati 100 dinara, 1.000 ili 2.000 dinara ukoliko zna šta dobija zauzvrat.

"Ako treba da se uradi neka zbilja komplikovana laboratorijska analiza, normalno je da treba platiti reagens i očekivano je da taj namet bude dosta skup. Međutim, ukoliko plaćate izdavanje bilo kakve dozvole, papira, a zauzvrat nemate nikakvu analizu, onda vas to boli i brine", smatra Atanasijević.

Kriterijumi na osnovu kojih se određuje visina nameta najčešće nisu precizno utvrđeni, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

Nebojša Atanacković iz Unije kaže da, između ostalog, lokalne samouprave naplaćuju neke svoje usluge i ono što nije usluga, zavisno od toga koliko im treba novca.

"Posebno nepredvidivost tih nameta koji mogu da budu zaista različiti, koji mogu da se uvedu u toku godine tako da privrednici zaista ne mogu da unapred očekuju koji je to trošak koji može da ih zadesi u toku jedne poslovne godine", kaže Atanacković.

Do kraja godine očekuje se Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Posle javne rasprave i usvajanja primenjivao bi se od 2016. godine, saznaje RTS u Ministarstvu finansija.

Prema istraživanju NALED-a, čak 72 odsto neporeskih nameta je u nadležnosti republičkih organa.