Tema - Srbija

Nije svaki ček za poček

Svaki trgovinski lanac ima svoj spisak banaka čije čekove prima na odloženo plaćanje. Na njemu su uglavnom iste banke, a ima ih najviše 13, iako njih još sedam izdaju čekove. Kupci koji imaju račune baš kod njih, mogu sa punim kolicima da se nađu u problemu ispred kase, ukoliko ne čitaju sitno ispisana imena banaka.

Prodavci nisu raspoloženi za priču o kriterijumima za "eliminaciju" pojedinih finansijskih institucija od strane prodavaca, ali u Narodnoj banci Srbije tvrde da sve poslovne banke imaju iste dozvole i da su pod stalnim nadzorom. Ističu da zbog toga moraju biti tretirane na jednak i nediskriminatoran način.

U NBS napominju da objavljivanje takvog spiska ne doprinosi korišćenju instrumenta čeka u njegove zakonske svrhe, a pritom može navesti na zaključak da trgovci koji postupaju na ovaj način sprovode prikriveno kvalifikovanje boniteta banaka bez ovlašćenja i jasnih i transparentnih kriterijuma.

- Navedena praksa je sporna, kako sa stanovišta diskriminacije, tako i sa stanovišta finansijske stabilnosti, budući da kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo banke koje izdaju čekove koji se realizuju "na odloženo plaćanje" dovoljno finansijski jake i stabilne - navode u NBS.

- Ovakvim postupanjem može se otvoriti i pitanje potencijalne diskriminacije potrošača, a ne samo banaka, te u skladu s tim i pitanje usklađenosti ovakvog postupanja sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača.

Time što čekove pojedinih banaka smatraju "nepodobnim" trgovci se praktično odriču dela zarade. Kako smatraju u NBS, saradnjom sa svim bankama i njihovim klijentima, trgovci bi sigurno povećali broj svojih potrošača.

- Isto tako, trgovci koji ne prihvataju čekove pojedinih banaka, tu odluku donose vođeni sopstvenim poslovnim interesima, pri čemu se ovakva praksa neprimanja čekova ne odnosi samo na čekove grčkih banaka u Srbiji - kategorični su u NBS.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da trgovinski lanci imaju svoju poslovnu politiku i da postoje razlozi zbog kojih ne žele da sarađuju sa svim bankama, ali ističe da bi obrazloženje o tome morali jasno da istaknu.

- Trebalo bi da primaju sve čekove na odloženo, a ne da prave izbor, jer je to diskriminacija - smatra Papović.

- Tu ima posla i za NBS i za tržišnu inspekciju. Naročito je problematično što informacija o tome čije čekove primaju nije vidno istaknuta na ulasku u objekte, već uglavnom kod kase. I to sitnim slovima.

Na račun dobavljača

Po zakonu, trgovac bi trebalo ček da preda banci na naplatu u roku od osam, odnosno 15 dana od momenta kada ga dobije od kupca.

- Ukoliko neko prihvati da primi ček kao sredstvo obezbeđenja, to čini isključivo na sopstveni rizik i u okviru svoje poslovne politike - navode u NBS.

- Ako trgovac odluči da proda robu "na poček", on to čini isključivo na sopstveni rizik. Na taj način ili finansira kupce iz sopstvenih sredstava ili, što je verovatnije, ustupa vreme koje dobije od svog dobavljača, a sve kako bi zadržao nivo prometa u situacijama kada opada kupovna moć građana.