U fokusu - Srbija

Počela prodaja loših zajmova

Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga stranim fondovima Srbija je širom otvorila vrata strancima da od banaka mogu da kupe potraživanja prema pravnim licima. Nenaplativi krediti građana mogu se prodati samo drugoj banci.

Banke obično ćute o ovakvim svojim transakcijama, a prva se ovakvim svojim poslom pohvalila Erste banka, naša banka čiji je osnivač najveća austrijska banka, koja je saopštila da je prodala deo svojih otpisanih potraživanja češkom APS fondu. Ovom fondu prodata su potraživanja 85 firmi i ukupna njihova vrednost iznosila je 23,5 miliona evra.

– Prodati nenaplativi krediti plasirani su u poslednjih 30 godina, a dobar deo je nasleđen iz vremena Novosadske banke. Kompanije iz ovog paketa uglavnom su likvidirane, u bankrotu ili u postupku likvidacije, a jedna petina su aktivna privredna društva koja su pod drugim blokadama. Te kompanije su uglavnom iz sfere maloprodaje, transporta, građevinarstva, poljoprivrede, nekretnina. Banka je ova potraživanja otpisala 2014. i njihova prodaja predstavlja vanredni prihod za banku, saopštila je Erste banka, dodajući da je ovim postala jedna od prvih banaka na tržištu Srbije koja je svoja nenaplativa potraživanja prodala stranom fondu u skladu sa praksom koja se sprovodi u zapadnim zemljama. Do kraja godine planira se prodaja još jednog paketa nenaplativih zajmova.

Iz njihovog saopštenja jasno je šta je motiv banke za ovaj posao – vanredni prihod za banku na koji već dugo nisu računali i čišćenje bilansa. Banka, međutim, nije saopštila ključnu informaciju, a to je s kojim popustom ili bankarskim rečnikom diskontom su potraživanja prodata.

U ovakvim transakcijama važi pravilo da što je dug stariji to je veći popust. Jedan iskusan bankar koji je želeo da ostane anoniman, kaže da banka nije mogla da dobije više od dva do tri miliona evra što znači da je popust i do 90 odsto. Diskonti su obično službena tajna, kaže on. Motiv što se Erste banka pohvalila ovim poslom on vidi u tome što je to banka s dobrim rejtingom, a dugove koje ne mogu da naplate nasledili su od starog vlasnika. Nisu ih oni napravili. Banke inače nerado saopštavaju koliki imaju udeo nenaplativih plasmana, jer to govori o tome da su upravo one loše procenjivale rizik. Inače, većina „novijih” banaka na našem tržištu ili onih grinfild, obično saopštava da imaju specijalizovane službe za naplatu takvih plasmana i da njima ne trguju.

Šta je motiv za strani fond da kupi potraživanja stara 30 godina i to preduzeća koja su u stečaju, bankrotu, likvidaciji? Zarada, podrazumeva se. Sve što mogu da izvuku iznad onoga što su platile čist je profit. Fondovi su, podrazumeva se, imali uvid u strukturu nenaplaćenih potraživanja i imaju jasnu predstavu o tome koliko mogu da naplate. O tome, uostalom, postoje u svetu jasni parametri. A šta imaju pomenuta preduzeća? Pa imovinu, nekretnine.

– Kredit se uvek odobrava uz sredstva obezbeđenja. I u socijalizmu su se krediti odobravali s hipotekom, pa i sada postoje neki pravni sledbenici tih preduzeća. Mogu se, uostalom, naplatiti i iz stečajne mase. Tu je i sekundarna trgovina hartijama od vrednosti koje za osnovu imaju ta potraživanja – kaže naš sagovornik.

„Na glasu” da prodaju svoje nenaplative zajmove fondovima su i grčke banke. Međutim neke od njih, poput Vojvođanske banke, to demantuju.

Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora te banke, kaže da oni ne prodaju svoja nenaplativa potraživanja stranim fondovima ili bilo kome drugom.

– Ne možemo da komentarišemo dešavanja u drugim bankama. Na primeru Vojvođanske banke dokazali smo da je dobra politika procene rizika ključna za uspešno poslovanje, a time i za naše klijente. Ostvarili smo uspešno povećanje ukupnih plasmana uz zadržani procenat nenaplativih kredita daleko ispod tržišnog proseka. Za banke je ključno da imaju jake plasmane privredi bez negativnog uticaja na ukupan rast poslovanja. Uvek se trudimo da pronađemo neko rešenje koje bi odgovaralo i nama i klijentu, kroz odobravanje grejs perioda, manje kamatne stope, reprogram duga... – kaže ovaj bankar.

Nenad Gujaničić iz „Vajz brokera” kaže da je jedan od najefikasnijih načina za rešavanje problema loših kredita prodaja ovih potraživanja specijalizovanim fondovima. Ove institucije kupuju potraživanja od banaka uz diskont, a onda pokušavaju da ih naplate efikasnije nego što bi to banke mogle da urade. S druge strane, banke oslobađaju deo zarobljenih sredstava, kako deo onih već plasiranih tako i rezervacije koje čuvaju na ime ovih plasmana.

Nenaplativi zajmovi još od početka krize veoma opterećuju domaći bankarski sektor, a Srbija je po tom udelu, prema podacima Svetske banke lider u regionu. Procenat loših zajmova dostigao je 23 odsto. Zbog toga je u saradnji s MMF-om doneta strategija za rešavanje tog problema koji je blokirao naplatu oko 3,6 milijardi evra.

I Hipo banka prodala loše zajmove

Grupa Hipo alpe Adria banke takođe je prodala deo loših kredita u iznosu od 168 miliona evra u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori krajem prošle godine. Kupac je kompaniji „B2Holding” čije je sedište u Norveškoj, a koja se bavi naplatom tih kredita. To je učinjeno pred prodaju ove nacionalizovane banke kompaniji „Advent” i njenom partneru Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Pomenutom transakcijom „B2Holding” se pojavio i na našem tržištu.