Tema - Srbija

Kako Srbi štede, na računu ili u slamarici?

Građani nedelju štednje dočekuju sa ulogom od 8,6 milijardi evra. Porasla je i štednja u domaćoj valuti, pa građani na računima drže oko 45 milijardi dinara. Kada je reč o klijentima i štedišama sa dubljim džepom, banke prema njima imaju drugačiji tretman.

Štedeti ili trošiti, dilema samo za one koji imaju višak. Istraživanja o štednim navikama stanovništva kažu sledeće.

Ukoliko bi se na računu prosečnog građanina našlo iznenada 30.000 dinara 62 odsto njih bi zadržalo novac na računu i oročilo sa kamatom po viđenju, 20 odsto bi tih 30.000 zadržalo u fiokama, a 10 odsto bilo da su žene ili muškarci tu sumu bi odmah potrošilo.

Agnar Lener iz Agencije za tržišna istraživanja IMAS kaže da ako se porede navike Austrijanaca ili Hrvata, u Srbiji se manje štedi i ljudima je važnije da im novac bude pri ruci ili u sefu.

"Možda bi i banke trebalo više da obaveštavaju štediše jer je očigledno da je njima važnija dostupnost i sigurnost, dok je u Austriji novac uložen u štednju kroz osiguranje ili slične proizvode", kaže Agnar Lener.

Građani nedelju štednje dočekuju sa ulogom od 8,6 milijardi evra. Porasla je i štednja u domaćoj valuti, pa građani na računima drže oko 45 milijardi dinara.

Razlog za to je i kamata na dinarske uloge koja je od šest do osam odsto. Daleko više od kamata na oročene devize na koje plaćate i porez od 15 odsto.

Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije kaže da istraživanja pokazuju da su žene racionalnije u potrošnji i da su štedljivije od muškaraca.

Kada je reč o klijentima i štedišama sa dubljim džepom, banke prema njima imaju drugačiji tretman. Od pogodnosti da takvi klilijenti ne čekaju pred šalterima, pa do bolje kamate jer za oročenje većih uloga sa bankom mogu da pregovaraju o visini kamate.