Tema - Srbija

Deponije - rudnik koji ne koristimo

Srbija svake godine baci na deponiji najmanje 50 miliona evra, jer ne radimo primarnu selekciju otpada! Naša zemlja reciklira između pet i sedam odsto smeća, dok u Evropskoj uniji taj procenat ide i do 60 odsto. Stručnjaci objašnjavaju da imamo oko 400.000 tona ambalažnog otpada, a da nas "guši" više od 4.000 nelegalnih deponija.

Ovako za "Novosti" objašnjava Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije koliko Srbija gubi zbog neiskorišćenosti otpada.

- Od kraja 2004. godine EU više nema deponovanja otpada, već obavljaju potpunu selekciju i ponovnu upotrebu - ističe Mitrović.

- To je kružna ekonomija koju mi u PKS zagovaramo. Da bude: proizvedi, upotrebi i umesto baci, ponovo stvori, jer postoji mnogo korisnog otpada.

Inače, prema rečima profesora dr Gorana Vujića, sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, samo 20 odsto otpada u Srbiji, završi na sanitarnim deponijama. Čak trećina bude bačena na divljim, neuređenim, deponijama, po rekama i jezerima.

- Ostatak smeća, srećom, završi na deponijama koje jesu uređene, ali nisu sanitarne, odnosno, može da postoji uticaj na životnu sredinu - ističe profesor Vujić.

- Ovakvo stanje mora da se promeni u procesu pristupanja EU, jer se od nas traži rešavanje problema divljih deponija, ali i da se poveća procenat smeća koji se reciklira. A kada je reč o recikliranju, Srbija mnogo zaostaje za razvijenim zemljama.

Procenjeno je, dodaje profesor Vujić, da bi za prvu fazu prilagođavanja naših deponija propisima EU, trebalo oko 555 miliona evra.

- Ova faza podrazumeva uređenje sanitarnih deponija u svim regionima Srbije - ističe Vujić.

- Nacionalna strategija upravljanja otpadom, koja još uvek nije usvojena, međutim, predviđa da bi ovaj posao mogao da bude završen tek do 2028. godine.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u Srbiji ima ukupno 156 opštinskih, nesanitarnih, legalnih deponija.

- Broj nelegalnih deponija stalno se menja, neke se uklanjaju druge nastaju - kažu u resornom ministarstvu.

- Izgrađene su i dve sanitarne opštinske deponije po standardima EU, u Vranju i Gornjem Milanovcu, osam sanitarnih regionalnih, dok su još tri u fazi izgradnje. Inače, u Srbiji postoje kapaciteti za ambalažni otpad - papir, metal, plastika, za elektronski i električni otpad, gume, stara vozila. Na jednom broju sanitarnih deponija radi se selekcija otpada. Ipak, potrebno je da svaka lokalna samouprava organizuje primarnu selekciju.

Odlaganje opasnog otpada je zabranjeno, kažu u ministarstvu, bez prethodnog tretmana. Uvoz opasnog otpada je zabranjen, ali pojedine vrste, koje su potrebne kao sekundarne sirovine prerađivačkoj industriji, mogu se uvoziti na osnovu dozvole koju daje ministarstvo.

Reciklaža (ne) donosi zaradu

Kako je objasnio profesor Vujić, ključna stvar je da se kod predstavnika vlasti, a pre svega kod lokalnih samouprava razbije iluzija da posao sa smećem može da donese profit.

- Sama reciklaža može da bude profitabilna samo u tom slučaju da onaj ko pravi smeće plati za njegovo uklanjanje i preradu - izričit je Vujić.

- To, konkretno, znači da građani, koji prave smeće moraju i da plate da se ono ukloni. U Novom Sadu, konkretno, građanin godišnje za uklanjanje smeća plati 40 evra, dok je u Austriji, na primer, taj iznos je 240 evra.

Stranci prerađuju naš otpad

U Srbiji se, inače, kako navodi profesor Vujić, uklanjanjem i reciklažom trenutno bave tri kompanije iz Austrije i jedna iz Italije, a tu je i niz domaćih kompanija, koje se bave reciklažom.

- Imamo solidne uspehe, jer se oko 30 odsto ambalažnog otpada, pre svega PVC, reciklira - kaže Vujić.

- Reciklira se, takođe i dobar deo elektronskog otpada, starih guma, pa i papira. Staklene flaše, još uvek se recikliraju tako što se peru, i ponovo pune, dok se razbijeno staklo ne recklira.