Tema - Srbija

Za Srbiju preskupo da subvencioniše strane investitore

Ekonomista Milojko Arsić i ekonomski analitičar Milan Ćulibrk ocenili su da izdvajanje iz državnog budžeta za subvencije stranim investitorima u Srbiji predstavlja skup i neefiksan način privlačenje stranih investicija.

Povodom najave premijera Aleksandra Vučića da će u narednom periodu biti povećane subvencije stranim investitorima, oni su u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Srbije kazali da država treba da brine o unapređenju privrednog ambijenta i makroekonomskoj stabilnosti, a ne da iz budžeta subvencioniše bogate kompanije.

"Subvencije su skup i nefikasan način privlačenja stranih investicija, a što se potvrdilo i u praksi jer su u Srbiji one mnogo manje nego u ostalim zemljama u kojima nema takvih subvencija", ukazao je Arsić.

I Ćulibrk se slaže da su takve subvencije "preskupe, a posebno za državu sa tako visokim budžetskim deficitom - da izdvaja deset hiljada evra za radno mesto i to multinacionalnim kompanijama koje imaju godišnji obrt veći od BDP Srbije".

Za privlačenje investicija, prema Arsiću, ključni uslovi su pravna sigurnost, finansijska disciplina, poštovanje ugovora, poštovanje svojine i izgradnja infrastrukture.

"U nekim segmentima ima pomaka, ali u izgradnji institucija nema pomaka, niti se to prepoznaje kao prioritet vlasti", napominje on.

Njegovo mišljenje deli i Ćulibrk, koji je naveo da i sami strani invetitori ističu da im je najbitnija stabilnost, predvidivost i pravna sigurnost a ne subvencije.

On je naveo i da prosečne neto plate u firmama gde su subvencije bile preko osam hiljada evra po radnom mestu, iznose oko 160 evra. To, kako je objasnio, znači da je država investitore častila sa petogodišnjom platom za zaposlene bez ikakvih garancija da će oni posle toga ostati u Srbiji.

Prema rečima Ćulibrka, novi-stari premijer bi prilikom podnošenja novog ekpozea mogao da ponovi ok 80 odsto iz ekonomskog dela njegovog prethodnog ekspozea, jer mnogi poslovi koji je trebalo uraditi tokom protekle dve godine nisu urađeni.

I Arsić je ukazao da je tako novoj vladi ostalo da izvrši preuzete obaveze iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF): restrukturiranje javnih preduzeća i optuštanja u javnom sektoru.

"Možda su zato vanredni izbori i raspisani, kako bi se sprovele te nepopularne mere na početku mandata nove vlade, umest na kraju mandata stare vlade", ocenio je on.

Dodao je da su u tom pogledu sledi nastavak fiskalne konsolidacije, rešenje problema vezanih za bivša društvena preduzeća, suštinsko restrukturiranje javnih preduzeća, stvaranje boljeg ambijenta za investiranje i privredni rast.

"A tu je ključno obezbeđenje funkcionisanja institucija", istakao je on.

Povodom pozitivnih ocena iz same vlade o učincima na planu ekonomskih reformi, Ćulibrk je istakao da je Srbija "najgori učenik u regionu" po ključnim ekonomskim parametrima. Najavljeno povećanje prognoze rasta za Sbiju, kako je dodao, iznosi manje od jednog evra mesečno po stanovniku, što ne obezbeđuje dinamičan rast.

"Srbija je jadna od tri zemlje u regionu koja nije uspela da se vrati na BDP iz 2008. godine", ukazao je on.

I Arsić smatra da su poboljšanja manja nego što to vlada predstavlja, te da se druge zemlje mnogo bolje u tom pogledu.

"U Srbiji je jedini period privrednog rasta bio između 2001. i 2008. godine, a posle toga rasta nema. A situacija je loša, ne zbog privatizacija posle 2000. ili liberalizacije trgovine, već zbog 90-ih godina.

I Ćulibrk je naveo da se zaboravlja da je od 1989. do 2000. godine BDP smanjem za 60 posto, dok su ostale zemlje od 90. godine do sad uspele da bar udvstruče svoj BDP, mi se još nismo vratli ni na taj nivo. On je ukazao i da nije izvesno kako će tehnička vlada ispoštovati rok da 28. maja koji je određen za rešavanje sudbine strateških preduzeća, među kojima su RTB Bor i Resavica.

"Tvrde da RTB Bor neće biti likvidiran, a ne zanm na koji način će se izmiriti obaveze tog preduzeća, jer kupca nema niti je tender raspisan. Mogu da pretpostavim da će rešenje biti u postavljanju profesionalnog menadžmenta kao za Železaru. Međutim, u Želazari je u tom periodu napravljen dug od 140 miliona evra, dakle, veći nego što bio dug koji je napravilo staro rukovodstvo. Šta je tu uspešno?", istakao je on.

Arsić je ukaza da je veliki problem što država nekim preduzećima omogućava da ne plaćaju svoje obaveze. Smatra da će u slučaju ovih preduzeća, za neka prestati državna pomoć, a za neka biti nastavljena, ali da je generalno "loše što nekim predzećima država poklanja preveliku pažnju, umesto da radi na uspostavljanju sistema".

Govoreći o otpuštanjima u javnom sektoru, koje su takođe deo arnžamana sa MMF-om a koji se odnosi na 75.000 ljudi, Arsić je kazao da je reč o prevelikom broju ljudi čije otpuštanje bi dovelo do pada kvaliteta javnih usluga. On je napomenuo da su EPS, Železnica i druga javna preduzeća van ovog paketa.

Ćulibrk je kazao da apsurdno da su plate u javnim preduzećima i to gubitašima znatno veće od plata u javnom sektoru, kao na primer u prosveti.

"Premijer je rekao da nije imao snage za reforme u javnim preduzećima. A ja se pitam ako to nije mogao sa većinom od 202 poslanika, kako će sad sa 131 poslanikom", dodao je on.

Arsić ukazuje da su otpori za takve reforme veliki jer mnogima postojeće stanje odgovara, ali da je zadatak vlade da to reši, odnosno da se smanje troškovi javnih preduzeća i otpuste ljudi koji nisu produktivni. On je ocenio i da je priča departizaciji do sad bila neiskrena, te da partijsko zapošljavanje ne samo da nije iskorenjeno, nego je postalo jo intenzivnije "jer sad ide i po dubini, gde na razna mesta dolaze ljudi sa sumnjivim diplomama, što stvara sumnju kako će ubuće funkcionisati te institucije, i javna preduzeća i javni sektor".

Komentarišući odluku Svetske banke da angažuje Miroljuba Labusa za kontrolora rada Minsitarstva finansija Srbije, Arsić je kazao da je reč o vanrednoj kontroli, te da su njeni organizatori verovatno imali neki razlog za to.